Америка ни послије годину није уништила ИД

Годину дана прошло је од почетка коалицијских напада, на челу са САД-ом, на положаје терористичке групе Исламске државе (ИСИЛ) у Ираку и Сирији.

Иако је до сада изведено више од шест хиљада ваздушних напада те је најављено његово уништење, ИСИЛ проширује своје територије и све више добија и подршку муслиманских сунита у цијелом свијету, а аналитичари сумњају у успјех стратегије САД-а у борби против ИСИЛ-а.

Иако је током 2006. и 2007. џихадистичка скупина ослабила, након одласка америчких снага из Ирака крајем 2011. године, појачали су нападе, углавном, на шијитске мете. Нема сумње да се свијет суочава с једном од најопаснијих терористичких организација која је постала пријетња читавом свијету и чији војни успјеси и бруталност злочина над неистомишљеницима, шијитима, хришћанима, мистицима, Курдима, Језидима и другим вјерским и етничким мањинама те консолидовање освојене територије у Ираку и Сирији, које су екстремисти назвали Исламском државом, осим Запада почиње забрињавати и исламски свијет, па чак и Саудијску Арабију која је недавно била мета самоубилачког напада који је извео ИСИЛ. Припадници ИСИЛ-а сљедбеници су фундаменталистичке исламске секте у Саудијској Арабији коју је у 18. вијеку основао Саудијац Мухамед ибн Абд ал-Wахаб.

У почетку су се борили против турске власти, да би с временом, како су у њихове редове улазили све моћнији арапски феудалци, и сами постали власт. Они су уствари једна од варијанти салафизма, вјерског покрета и правца који постоји много вијекова, а заговара повратак изворном учењу у исламу и строго је против свих новотарија.

Данас је вехабизам, као учење настало Вахабовом интерпретацијом ислама, службена религијска варијанта, и слободно се може рећи и важећа идеологија богате Саудијске Арабије. Они мијењају правила живота и начина исповиједања вјере у земљама у којима се ислам традиционално практикује, и то чине не само новцем већ и силом, насиљем и убијањем. Они су пријетња прво муслиманима јер их покушавају преобратити у вехабије, а тек послије на ред долазе невјерници и обрачун с њима.

Иако је свијет шокиран њиховом окрутношћу, настајање Исламске државе није било неочекивано. Наиме, њени коријени сежу од 2003. године, када је Јорданац Абу Мус'аб ал-Зарqаwи на сјеверу Ирака основао организацију Тавхид вал Џихад (Вјера у једног Бога и џихад).

Он је крајем деведесетих ратовао у Афганистану, раме уз раме с Осамом бин Ладином, оснивачем Ал каиде те је убијен у америчком ваздушном нападу 2006. у Ираку. Иако је идеологија Ал каиде и групе Исламска држава идентична, будући да је заснована на радикалном тумачењу ислама и његове политичке улоге у друштву, те терористичким методама као средством остваривања циљева овог покрета, неке тактичке разлике и мимоилажења између Бин Ладена и Зарqаwија, које датирају још из тог времена, објашњавају разлоге због којих се група Исламска држава појавила баш у овом тренутку и муњевитом се брзином проширила у Ираку и Сирији. Док је Ал-Qа'ида коју је основао Осама бин Ладен одувијек функционисала као уски круг особа од повјерења, данас окупљених око Ајмана ал-Завахирија, супарнички ИСИЛ успоставио је много комплекснију структуру која му помаже да брзо реагује на промјене и проблеме, добрим дијелом захваљујући замјеницима у Ираку и Сирији који имају овлаштења дјеловати у име тзв. калифа Абу Бакр ал-Багдадија.

Једна од најважнијих ИСИЛ-ових стратегија је отварање врата страним борцима, посебно Европљанима и Американцима. Страни борци од велике су користи на сиријском и ирачком ратишту. Исто тако, као што видимо данас, они се полако враћају кући и могу дестабилизовати цијели свијет.

Извор: Независне