Миличић: Звезда и ја? Прошла је наша шанса...

"Јесте, жао ми је, заиста што нисам обукао дрес вољеног клуба. Али сада, пред крај моје каријере, нисам могао томе да се посветим. То је била немогућа мисија", рекао је 30-годишњи центар.

Кошарка 21.06.2015 | 10:15

Скроман, какав и јесте по природи, наш специјални гост захвалио се компанији МОЗЗАРТ на томе што је одлучила да терен у Фекетићу добије име баш по њему.
„Заиста је велика част добити терен које носи твоје име и презиме. Наравно, постоји и велики број спортиста који такође заслужују да добију терен са својим именом. Радити овакве ствари могу произвести само позитиван ефекат на околину“, рекао је Миличић за МОЗЗАРТ Спорт.

Момак који је познат по хуманитарном раду због чега је, између осталог, одлучио да се одрекне свог шампионског НБА прстена освојеног са Детроитом 2004. године како би помогао српској деци, нагласио је да су овакве акције прави пример за друштво:
„Ја увек позивам људе да помогну онима којима је помоћ потреба. Е сад, ко жели да чује мој позив, он чује. Ко не жели...“, застао је на тренутак Миличић, а потом наставио:
„Најважније је да децу склонимо са улице. Оваквим акцијама клинци ће и сами пожелети и имати већу мотивацију да се баве спортом и да се склоне с улице. То је једна јако позитивна ствар“.

Прекаљени НБА ас објаснио је разлоге зашто је преко потребно да мања места у Србији буду укључена у овакве акције.
„Мања места, односно села морају да буду део свих оваквих и сличних дешавања. Проблем је тај што су велики градови увек више заступљени од осталих места. Компанија МОЗЗАРТ направила је паметан потез што је одлучила да 'зађе' у сеоске општине и обнове овај терен. У већини случајева терени по селима су у јако лошем стању, а деца воле да се баве спортом“.

И не само кошарком, већ и генерално спортом. Тако мисли Дарко Миличић, који је рекао и да су Србији потребни шампиони из мањих места.
„Није битно да ли је у питању кошарка, тенис, фудбал, рукомет... Спорт је битан! На детету је да изабере којим ће се спортом бавити, а на свима нама је одговорност да дотрајале терене покушамо да вратимо у функционално стање. У стање где деца безбедно могу да користе све што пожеле. Често се деси да пролазим кроз села и оно што могу да видим јесу очајна стања многих терена, што децу само одвлачи од тога да се баве спортом. Сигуран сам да ће овом акцијом деца добити жељу да што више времена проводе овде и раде на томе да буду шампиони“.

ЗВЕЗДА? ПРЕ ШЕСТ-СЕДАМ ГОДИНА ДА, САДА НЕМОГУЋА МИСИЈА!

Кошаркаши Црвене звезде до краја својих каријера памтиће 18. јун као дан када је освојена прва титула после 17 дугих година, али и као дан када је коначно прекинута владавина најљућег ривала из Хумске. Познато је да је Дарко Миличић велики звездаш, па смо га овом приликом питали да ли је испратио финалну серију против Партизана?
„Нисам гледао, пошто нисам био ту. Али, пратио сам комплетна дешавања преко једног доброг пријатеља. Звезда је направила сјајан резултат. Ето, после толико година стигла је и та титула. Искрено, мислим да су сви жељно прижељкивали и десило се најзад. Очекивали смо сви да ће тако и бити, али смо ипак сачекали да се све заврши, како бисмо прославили“.

На сам помен екипе која је ове сезоне изнела највећи терет и направила најбољу сезону у клупској историји 30-годишњи ас је као из топа поручио:
„Тим је супер, стварно! Мислим да је екипа сјајна и да се овде тачно знало 'ко коси, а ко воду носи'. То је и најбитније код правих, шампионских екипа“.

Оно што је тешка срца признао, Дарко је рекао сада – да му је жао што није обукао дрес Црвене звезде.
„Јесте, жао ми је, заиста. Али сада, пред крај моје каријере, нисам могао томе да се посветим. То је била немогућа мисија. Ипак сам, што се кошарке тиче, психички истрошен и нисам био спреман на велика одрицања. А да тако играм за клуб који волим... Мислим да то не бих могао себи да опростим“.

Иако су срца многих навијача новог шампиона Србије порасла на тренутак у нади да би сан евентуално могао да се оствари, Миличић је брзо одбацио такву могућност.
„Не, нажалост неће бити тога. Ја сам, у неку руку, завршио са кошарком. Са оваквим размишљањем и оваквом физичком спремом, не могу да играм за моју Звезду. Да је то било можда пре шест-седам година, да сам тада раскрстио са НБА лигом тада би и било. Овако, сада се много лоших ствари накупило, много лоших искустава... Замислите само још једно лоше искуство, па још у Звезди... Мислим да би то било кобно“.

НАДАМ СЕ ДА ЋУ ЗАИГРАТИ ЗА МЕТАЛАЦ

Али, после готово две и по године кошаркашке пензије, попут грома из ведра неба појавила се информација да се Миличић враћа игри под обручима и да ће од наредне сезоне носити дрес ваљевског Металца. Човек који се у међувремену опробао и у кик-боксу каже да ће поново ући у патике и кошаркашку опрему због великог пријатеља – Бошка Ђукановића.
„Да, ту одлуку сам донео у причи са Бошком, који је заиста један сјајан лик у сваком смислу, спасава животе људима и притом је један од најбољих кардиохирурга у Европе. Добар је човек, препоштен, а и налазимо се у много чему, пошто је он четник, а и ја сам четник окорели... Седели смо заједно и разговарали о Металцу. Он ме је питао да ли бих заиграо за Металац, ја сам пристао и потписао уговор“.

Међутим, прича је добила на „дубини“ у последње време...
„Ја се искрено надам да ћу заиграти за Металац. Није још ништа 100 одсто сигурно. Потписивање уговора са Металцем је тренутна фаза. Видећемо шта ће се ту још дешавати“, кратко је прокоментарисао Миличић.

Недуго пошто је Новосађанин постао нови члан Металца, први човек ваљевског клуба најавио је и долазак Партизановог аса, Саше Павловића. Међутим, искусни Баранин се захвалио Ђукановићу на позиву и истакао да у Србији за њега постоји само један клуб. Но, то сигурно неће спречити Металац да настави са довођењу познатих кошаркашких имена у град крај Колубаре.
„Видећемо још шта ће се ту десити. Бошко Ђукановић је један вредан човек, марљив, који се труди да од Металца направи врхунску екипу. И не само на националном, него и на интернационалном нивоу. Из те његове приче видим да он све од себе даје, без користи било какве. Све даје из свог џепа, а мени је просто невероватно да неко има толику вољу и жељу да толико развија један клуб“, поручио је Миличић, а потом додао:
„Али, разумем га. Ваљево је његов родни град, многе га лепе ствари вежу за Металац, а притом јако воли кошарку. Има ту свашта...“, остао је недоречен бивши кошаркаш Детроита, Њујорка, Минесоте, Мемфиса, Орланда...

ЂУКАНОВИЋ СЕ НЕ БОЈИ ДА КАЖЕ ДА ЋЕ ДОБИТИ РЕАЛ И БАРСЕЛОНУ УСРЕД ШПАНИЈЕ!

Тиме се поставља јасно питање – може ли Металац заиста да достигне евролигашке висине, о којим је Ђукановић недавно причао?
„Бошко је легенда! Он је човек са огромним самопоуздањем и он се не боји да каже Реалу и Барселони да ће их победити усред Мадрида и усред Барселоне. Мислим да за њега Металац нема границе. Питање је само, што и он каже, дана када ће направити такву једну екипу“.

Миличић је затим открио једну занимљиву анегдоту.
„Бошко ми често у шали каже: 'С тобом или без тебе, ја ћу направити евролигашки тим од Металца'. Ето, сад знате колико има самопоуздања“.

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА? ЗНА СЕ КО ШТА РАДИ, ЗАТО СУ РЕЗУЛТАТ И ПРИСУТНИ, А ТЕК ЋЕ ДОЋИ!

Разговор са новинаром МОЗЗАРТ Спорта није могао да прође без помена кошаркашке репрезентације, коју ускоро очекују велики изазови на Евробаскету (5.-20. септембар). Миличић је актуелну ситуацију у Црвеној звезди у неку руку упоредио са стањем у репрезентацији, где је такође нагласио да се зна ко има каква задужења и да је зато резултат на Мундобаскету прошле године и дошао.
„Све је у доброј организацији. Селектор је тачно одредио задужења за сваког играча, што је најбитније у оваквом послу. У моје време, када сам ја био присутан у репрезентацији, а када смо правили лоше резултате, још се трагало за моделом – шта даље? – То се десило не због грешке тренера, већ због свих нас, јер нисмо били сигурни ко шта треба да уради. Радили смо неке ствари за које нисмо, што би се рекло – богом дани“, рекао је Миличић.

Одговор на питање какав пласман очекује на Првенству Европе наметну се сам...
„Гледајући сада неколико утакмице ове репрезентације морам да кажем да се тачно види и зна ко шта мора да уради како би резултат дошао. Мислим да су зато резултати присутни и да ће тек доћи“.