Зворник памти храброг полицајца Драгана

Од погибије полицајца Драгана Ђурића, кога је у терористичком нападу на полицијску станицу у Зворнику 27. априла убио Нермин Ибрић из зворничког села Кучић Кула, прошло је готово месец и по. У његовој породици још не могу да поверују да га више нема.

Република Српска 08.06.2015 | 15:15

Кућа породице Ђурић налази се у избегличком насељу Улице. Када смо их посетили, млађи Драганов брат Анђелко са родбином и комшијама спремао је четрдесетодневни помен на зворничком гробљу у Каракају.

Са пуно емоција, али и поноса у гласу, Анђелко нам је рекао да се породица Ђурић доселила у Зворник из села Жељове у општини Бановићи.

- Стигли смо у Зворник 1992. године, након што нам је отац Никола убијен у непријатељским дејствима, на почетку рата у БиХ, 20. јуна. Драган је једно време био на ратишту на Озрену, а у Зворник је дошао 1994. Одмах је почео да ради као полицајац.

Анђелко додаје да је породица Ђурић у новом насељу Улице саградила кућу у којој су, све до тог кобног априлског дана, живели сложно са мајком Станом. Драган се није женио, али је Анђелкове две ћерке волео и пазио као да су му рођене.

С обзиром на то да Анђелко није имао стални посао, Драган је био стуб куће у сваком погледу.

- Живели смо сложно и о свему се договарали. Био је напредан, дружељубив, вредан. Кроз основно и средње школовање имао је све петице. Последњи рат га је омео да даље напредује у школовању и послу - с пуно љубави и помешаних емоција прича Анђелко о свом брату хероју, који је часно и поштено обављао своје полицијске задатке.

Мајка Стана има 75 година. У рату је изгубила мужа, а у миру сина. Нарушеног је здравља, сад поготову, тако да нисмо желели да је узнемиравамо питањима о најстаријем сину Драгану.

На сваком кораку у Зворнику, међу колегама и претпостављенима, поготову у насељу Улице, сви имају само речи хвале за покојног Драгана. На само стотинак метара од куће Ђурића затекли смо Жељка Гајића, рањеног полицајца. Са сузама у очима испричао нам је шта се догодило тог 27. априла.

- Драгана сам познавао читавог живота. Рођени смо и одрасли у истом селу, дружили се, проводили детињство, играли лопте. Више од двадесет година смо заједно радили. Био је диван човек и колега, на кога смо сви поносни. Тога дана смо били на редовним дужностима. Драган није имао шансе да преживи, јер се први нашао на мети терористе. Дан пре несреће провели смо читав дан заједно, разговарали о животу и раду и ништа није могло слутити на оно страшно што нас је чекало - рекао нам је Гајић.

Жељко је рањен у ногу и обе руке. Опоравља се, али остају трагови на души због губитка друга.

ПОСТХУМНО ОДЛИКОВАЊЕ

Драган Ђурић је живео и положио живот за Републику Српску. Поводом Дана општине - 21. маја, постхумно је одликован Повељом града Зворника. Признање је од начелника општине Зорана Стевановића примио његов брат Анђелко са ћеркама.

Извор: Вечерње новости