У БиХ диплома смета при запошљавању

БиХ, Србија, Хрватска, Грчка и Кипар спадају у земље у којима се особе са дипломом теже запошљавају него лица са нижим образовањем - показују најновији подаци са европских високошколских институција.

У Европи студира 37,2 милиона лица, а на факултете највише иду Руси /осам милиона/ док је најмање студената у Лихтенштајну /960/.

Према најновијим подацима, руски, турски, њемачки, британски и украјински студенти заједно чине 54 одсто укупног броја европских студената.

Извјештај из 2015. године показује да је већина студената /82 одсто/, уписала "теоријске програме", а само 15,6 одсто "струковне".

Програме који директно воде до највиших истраживачких квалификација, односно доктората, похађало је 2,6 одсто студентске популације.

У већини држава студенти уписују тзв. "ИСЦЕД ниво 5А" којим се стичу првостепене дипломе и магистрати. У БиХ, Казахстану и Италији готово сви студенти спадају у ту групу.

У Хрватској, Грчкој, Естонији, Француској, Летонији, Турској и на Кипру најмање четвртина студената похађа струковне програме, а у Белгији чак 49 одсто.

У трећи, највиши степен образаовања највише улажу нордијске земље – од два одсто у Шведској до 2,4 одсто БДП-а у Данској.

Око два одсто БДП-а улажу Кипар и Украјина, а мање од један одсто Словачка, Хрватска, Румунија Италија, Бугарска, Азербајџан, Арменија, Грузија...

У десетак земаља, међу којима су Француска, Словенија, Чешка, Исланд, Данска, Белгија и Шведска, удио породица у финансирању студирања нижи је од десет одсто.

Према подацима прикупљеним из европских високошколских институција, у Хрватској, Србији и Словачкој, од 2010. до 2013. године, број студената који су преквалификовани за посао који сада раде већи је за десет одсто.

У многим европским земљама, посебно у развијеним, као што су Данска, Велика Британија и Холандија, удио високообразованих међу незапосленима је мали.