Анализа Звезде: Тужан финиш још тужније сезоне!

Против мотивисаних Крагујевчана до јуче шампион Србије везао је други узастопни пораз - 1:2 и угрозио друго место на табели.

Фудбал 15.05.2015 | 00:20

Постојао је пре неких десет година, после бруке од руског Зенита, стих на северном копу који би до танчина описао издање Црвене звезде у судару са фењерашем Суперлиге крагујевачким Радничким. Да прафразирамо: „Како бре то играте, управо шта је са вама, докле више ове бруке, кофери се смеше вама“. Јадно, бедно и неподношљиво иритантно, као да немају ниједно црвено крвно зрнце у себи одиграли су црвено-бели и навијачима приредили бруку на куб. Против мотивисаних Крагујевчана до данас шампион Србије везао је други узастопни пораз - 1:2 и угрозио друго место на табели. Ако је било и неке дилеме, спекулација, сада је дефинитивно јасно да је Ненад Лалатовић сам себи угрозио позиције за наредну сезону. Уосталом, оваква Звезда може да изгуби против лимитиране екипе каква је Раднички, али не сме никада да се преда и крчми углед клуба. Цех ће бити скуп, неко ће морати да га плати.

На страну то што су два везана паса била линеарна једначина за све данашње адуте Црвене звезде... Али померени са поразом и у тренуцима резултатског дефицита домаћи су равнодушно чекали да прође време, скоро ни покушали да дају најбоље од себе. А то је директна кривица тренера, великог Звездаша једног од ретких од актулене гарнитуре који је одрастао на Маракани, момка који је изгорео у вулкану великих очекивања.

Сабласно празнан стадион Рајко Митић, једва 1500 гледалаца на трибинама, оголили су до краја једну тужну и хатоичну сезону Црвене звезде без јасних стратешких одлука клуб. Док су Делије певале добро познате стихове - „Некада иде свако ко би нас продао“ - истумбана постава црвено-белих својски је радила у корист своје штете, трудећи се да баци љагу на и онако црне резултате овог пролећа. Камерна атмосфера као да је уништила и оно мало мотива и снаге која је остала у плућима момака необично мирног тренера Ненада Лалатовића.

Што би се народски рекло „клај-клај“ системом црвено-бели су против једне од најнеуспешнијих екипа Старог континента продавали образ и понос. И то у велким количинама. Чак се понекад чинило да је домаће играче неко пушком натерао да изађу на травнату подлогу стадиона Рајко Митић. Све што је Црвена звезда успела да уради јесу две шансе Петра Орландића који се посебно обрукао у финишу првог полувремена када је после центаршута Катаиа промашио читав фудбал.

Звезда је још једно полувремену у низу одиграла без главе и са пола мозга. Уврстио је Лалатовић у прву поставу повратника Петковића, те први пут од првог минута шансу указао Сенегалцу Мамаду Мбођу. Такву реновирану одбрану Крагујевчани су успели да преваре, пошто су Бољевић и Миљуш одиграли дупли пас, а овај први из другог покушаја преварио Рајковића.

Шокантан резултат разбеснео је оно мало навијача који су дошли по лепом мајском даном, надајући се да ће бар видети фестивал лепих потеза у утакмици без резултатског значаја. Видели су једно велико ништа и повреду капитена Рајковића која би можда могла да за последницу има још један отказ за Светско првенство младих репрезентација.

Тамо где су стали у првом црвено-бели су наставили у наставку. Офанзива без конкретних шанси је једино чиме могу домаћини да се похвале. Са друге стране играчи који су читаве године имали егзистенцијалне проблеме били су конкретни. Тако је резервиста Стевић у 68. минуту надскочио Ђорђевића и дуплирао предност Радничког.

Тренер Лалатвоић је седео, штопер Јовановић непомично гледао у земљу, Катаи ширио руке… Још једна слика и прилика обезглављене екипе без комаданта. Утешни погодак Ристића са беле тачке ништа није променио.

Све је спремно за ново врело лето у Љутице Богдана...