Analiza Zvezde: Tužan finiš još tužnije sezone!

Protiv motivisanih Kragujevčana do juče šampion Srbije vezao je drugi uzastopni poraz - 1:2 i ugrozio drugo mesto na tabeli.

Fudbal 15.05.2015 | 00:20

Postojao je pre nekih deset godina, posle bruke od ruskog Zenita, stih na severnom kopu koji bi do tančina opisao izdanje Crvene zvezde u sudaru sa fenjerašem Superlige kragujevačkim Radničkim. Da prafraziramo: „Kako bre to igrate, upravo šta je sa vama, dokle više ove bruke, koferi se smeše vama“. Jadno, bedno i nepodnošljivo iritantno, kao da nemaju nijedno crveno krvno zrnce u sebi odigrali su crveno-beli i navijačima priredili bruku na kub. Protiv motivisanih Kragujevčana do danas šampion Srbije vezao je drugi uzastopni poraz - 1:2 i ugrozio drugo mesto na tabeli. Ako je bilo i neke dileme, spekulacija, sada je definitivno jasno da je Nenad Lalatović sam sebi ugrozio pozicije za narednu sezonu. Uostalom, ovakva Zvezda može da izgubi protiv limitirane ekipe kakva je Radnički, ali ne sme nikada da se preda i krčmi ugled kluba. Ceh će biti skup, neko će morati da ga plati.

Na stranu to što su dva vezana pasa bila linearna jednačina za sve današnje adute Crvene zvezde... Ali pomereni sa porazom i u trenucima rezultatskog deficita domaći su ravnodušno čekali da prođe vreme, skoro ni pokušali da daju najbolje od sebe. A to je direktna krivica trenera, velikog Zvezdaša jednog od retkih od aktulene garniture koji je odrastao na Marakani, momka koji je izgoreo u vulkanu velikih očekivanja.

Sablasno praznan stadion Rajko Mitić, jedva 1500 gledalaca na tribinama, ogolili su do kraja jednu tužnu i hatoičnu sezonu Crvene zvezde bez jasnih strateških odluka klub. Dok su Delije pevale dobro poznate stihove - „Nekada ide svako ko bi nas prodao“ - istumbana postava crveno-belih svojski je radila u korist svoje štete, trudeći se da baci ljagu na i onako crne rezultate ovog proleća. Kamerna atmosfera kao da je uništila i ono malo motiva i snage koja je ostala u plućima momaka neobično mirnog trenera Nenada Lalatovića.

Što bi se narodski reklo „klaj-klaj“ sistemom crveno-beli su protiv jedne od najneuspešnijih ekipa Starog kontinenta prodavali obraz i ponos. I to u velkim količinama. Čak se ponekad činilo da je domaće igrače neko puškom naterao da izađu na travnatu podlogu stadiona Rajko Mitić. Sve što je Crvena zvezda uspela da uradi jesu dve šanse Petra Orlandića koji se posebno obrukao u finišu prvog poluvremena kada je posle centaršuta Kataia promašio čitav fudbal.

Zvezda je još jedno poluvremenu u nizu odigrala bez glave i sa pola mozga. Uvrstio je Lalatović u prvu postavu povratnika Petkovića, te prvi put od prvog minuta šansu ukazao Senegalcu Mamadu Mbođu. Takvu renoviranu odbranu Kragujevčani su uspeli da prevare, pošto su Boljević i Miljuš odigrali dupli pas, a ovaj prvi iz drugog pokušaja prevario Rajkovića.

Šokantan rezultat razbesneo je ono malo navijača koji su došli po lepom majskom danom, nadajući se da će bar videti festival lepih poteza u utakmici bez rezultatskog značaja. Videli su jedno veliko ništa i povredu kapitena Rajkovića koja bi možda mogla da za poslednicu ima još jedan otkaz za Svetsko prvenstvo mladih reprezentacija.

Tamo gde su stali u prvom crveno-beli su nastavili u nastavku. Ofanziva bez konkretnih šansi je jedino čime mogu domaćini da se pohvale. Sa druge strane igrači koji su čitave godine imali egzistencijalne probleme bili su konkretni. Tako je rezervista Stević u 68. minutu nadskočio Đorđevića i duplirao prednost Radničkog.

Trener Lalatvoić je sedeo, štoper Jovanović nepomično gledao u zemlju, Katai širio ruke… Još jedna slika i prilika obezglavljene ekipe bez komadanta. Utešni pogodak Ristića sa bele tačke ništa nije promenio.

Sve je spremno za novo vrelo leto u Ljutice Bogdana...