Реални сектор много јачи у Федерацији БиХ

Када израчунате вриједност реалног сектора у РС, слободно помножите са два и добићете вриједност овог сектора у ФБиХ.

Број пријављених незапослених на бироима у БиХ почетком 2015. био је 547.319, односно 27,5 одсто укупног становништва, док је стварна незапосленост процијењена на чак 44 одсто становништва. Процјена је да у БиХ данас реални привредни сектор учествује у свега 20-30 одсто државног производа.

Данас је чак 40 одсто становништва мање запослено у реалном привредном сектору у односу на период од прије 30 година, док се у исто вријеме број запослених у јавном сектору удвостручио.

Када се гледа територијално реални привредни сектор у БиХ је различито развијен у зависности од регије, али се може рећи да ту ФБиХ има више капацитета од РС, иако се власти Српске својски труде да то другачије представе у јавности.

Значај оваквих поређења може имати ограничења уколико нема додатне анализе, јер је БХ тржиште мало, и тешко га је посматрати испарчано.

– Када се говори о реалном приведном сектору у ФБиХ и РС ниво његовог учешча у привредном развоју је исти, међутм природно је да овај сектор у ФБиХ буде већи него у РС. Када израчунате његову вриједност у РС слободно помножите са два и добићете вриједност овог сектора у ФБиХ. Разлог за то је што је реални привредни сектор концентрисан око већих БиХ градова, као што су Сарајево, Тузла, Мостар – наводи проф. др Александар Стојановић, са Економског факултета у Источном Сарајеву.

Један дио великих предузећа у Српској је пребацио своје централе у ФБиХ, док још један број најављује одлазак уколико буде усвојен закон о порезу на добит, за који сматрају да ће их довести у неконкурентан положај у односу на предузећа из ФБиХ. Но у Сарајеву се од раније налази велики број представништава страних предузећа која послују у БиХ.

- Нису неке посебне олакшице одвеле разне фирме у ФБиХ, већ се ради о томе да је популација и величина тржишта просто повукла инвеститоре на ту страну. Зато у Сарајеву као најмногољуднијем граду имате највише представништава. Тако је гораждански кантон привредни рај и у њему данас имате најмању стопу незапослености. Са друге стране мислим да су фискална оптерећења у Сарајеву већа него у Српској, док су у Бихаћу фискална оптерећења највећа у читавој БиХ- појашњава Стојановић.

Јелица Грујић, директорица агенције за промоцију страних инвестиција у БиХ истиче да се оба БиХ ентитета суочавају са застојем у привредном расту, што додатно отежава преобиман бирократски апарат који није оријентисан ка инвеститорима.

- Предуслови за привлачење инвестиција, поред расположивих ресурса, јесу и подстицајно пословно окружење, те политике усмјеренепрема инвеститорима. Што се тиче привредних грана које могу да привуку најзначајније инвестиције и за које постоји значајан интерес, то су оне гране гдје имамо неискориштене природне ресурсе - наводи Грујићева.

Са овим ставом се слаже и професор Стојановић, који наводи да су три гране које могу бити носилац привредног развоја енергетика, прехрамбена и дрвна индустрија, које траже много више прерађивачких капацитета.

Пројекције Централне банке БиХ говоре да би раст у 2015. могао бити око 2,6 одсто, што је напредак након прошлогодишњег раста од 0,7 одсто.

Извор: Народни магазин Истина