Realni sektor mnogo jači u Federaciji BiH

Kada izračunate vrijednost realnog sektora u RS, slobodno pomnožite sa dva i dobićete vrijednost ovog sektora u FBiH.

Broj prijavljenih nezaposlenih na biroima u BiH početkom 2015. bio je 547.319, odnosno 27,5 odsto ukupnog stanovništva, dok je stvarna nezaposlenost procijenjena na čak 44 odsto stanovništva. Procjena je da u BiH danas realni privredni sektor učestvuje u svega 20-30 odsto državnog proizvoda.

Danas je čak 40 odsto stanovništva manje zaposleno u realnom privrednom sektoru u odnosu na period od prije 30 godina, dok se u isto vrijeme broj zaposlenih u javnom sektoru udvostručio.

Kada se gleda teritorijalno realni privredni sektor u BiH je različito razvijen u zavisnosti od regije, ali se može reći da tu FBiH ima više kapaciteta od RS, iako se vlasti Srpske svojski trude da to drugačije predstave u javnosti.

Značaj ovakvih poređenja može imati ograničenja ukoliko nema dodatne analize, jer je BH tržište malo, i teško ga je posmatrati isparčano.

– Kada se govori o realnom privednom sektoru u FBiH i RS nivo njegovog učešča u privrednom razvoju je isti, međutm prirodno je da ovaj sektor u FBiH bude veći nego u RS. Kada izračunate njegovu vrijednost u RS slobodno pomnožite sa dva i dobićete vrijednost ovog sektora u FBiH. Razlog za to je što je realni privredni sektor koncentrisan oko većih BiH gradova, kao što su Sarajevo, Tuzla, Mostar – navodi prof. dr Aleksandar Stojanović, sa Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.

Jedan dio velikih preduzeća u Srpskoj je prebacio svoje centrale u FBiH, dok još jedan broj najavljuje odlazak ukoliko bude usvojen zakon o porezu na dobit, za koji smatraju da će ih dovesti u nekonkurentan položaj u odnosu na preduzeća iz FBiH. No u Sarajevu se od ranije nalazi veliki broj predstavništava stranih preduzeća koja posluju u BiH.

- Nisu neke posebne olakšice odvele razne firme u FBiH, već se radi o tome da je populacija i veličina tržišta prosto povukla investitore na tu stranu. Zato u Sarajevu kao najmnogoljudnijem gradu imate najviše predstavništava. Tako je goraždanski kanton privredni raj i u njemu danas imate najmanju stopu nezaposlenosti. Sa druge strane mislim da su fiskalna opterećenja u Sarajevu veća nego u Srpskoj, dok su u Bihaću fiskalna opterećenja najveća u čitavoj BiH- pojašnjava Stojanović.

Jelica Grujić, direktorica agencije za promociju stranih investicija u BiH ističe da se oba BiH entiteta suočavaju sa zastojem u privrednom rastu, što dodatno otežava preobiman birokratski aparat koji nije orijentisan ka investitorima.

- Preduslovi za privlačenje investicija, pored raspoloživih resursa, jesu i podsticajno poslovno okruženje, te politike usmjereneprema investitorima. Što se tiče privrednih grana koje mogu da privuku najznačajnije investicije i za koje postoji značajan interes, to su one grane gdje imamo neiskorištene prirodne resurse - navodi Grujićeva.

Sa ovim stavom se slaže i profesor Stojanović, koji navodi da su tri grane koje mogu biti nosilac privrednog razvoja energetika, prehrambena i drvna industrija, koje traže mnogo više prerađivačkih kapaciteta.

Projekcije Centralne banke BiH govore da bi rast u 2015. mogao biti oko 2,6 odsto, što je napredak nakon prošlogodišnjeg rasta od 0,7 odsto.

Izvor: Narodni magazin Istina