Звезда: Играчи шест месеци на минималцу, а траже само подршку!

Велики Пеле је једном рекао: "У моје време фудбал су играли они који су имали мало, а гледали их они који су имали много, сада је обрнуто: фудбал играју богати, а са трибина их гледају сиромашни”. И то је тужна истина такозваног модерног фудбала. Али како у нашој земљи ништа није модерно, није ни фудбал. И то и поред бројних лоших страна може да има и добре.

Фудбал 08.03.2015 | 21:00

Бар на примеру Црвене звезде. Нарочито овог пролећа. Навијачи су добили разлог да долазе на утакмице. Момке који су ту јер воле игру, клуб и желе да се докажу. И играју за - минималац!

Првотимци Звезде нису добили плату шест месеци, а о томе се не прича. Шест месеци им клуб уплаћује само законски минималац од 20.000 на име плате, а од примања загарантованих уговором, такозваних “рата”, нема ништа. Добију премију за победу од 200 или 300 евра и то им је све. Као некада, у првим деценијама Звезде. И играју, боре се, трпе критике и ћуте. А знају, плате можда не буде још дуго. Не свиђа им се то, али знају где су. И знају да ће то једном наплатити.

- Не живим ја сан него своје амбиције и циљеве. Сан сам проживео на „Маракани“. Нисам као клинац сањао дрес Манчестера или Реала већ дрес Звезде, капитенску траку на руци и гол Партизану! И све сам то остварио - објаснио је тај став Немања Видић када је постао капитен Манчестер јунајтеда и дошао до великих клуба и уносних уговора.

Клуб се на својеврстан начин “вратио у будућност”. Јер Звездина је будућност повратак на оно што је некада имала, првенствено у играчком смислу. Од тога је наравно предалеко, али полако се враћа временима у којима се за клуб играло из љубави, из жеље за афирмацијом и потребе да се ужива у феномену Маракане, односно навијача и атмосфере на њој. Зато је Маракана и добила званично име, по легенди, утемиљивачу Звезде која је била и којој треба опет да се тежи. Оно легендарно: добродошли на стадион Црвене звезде, које је као никада звучало моћно у априлу 1991. када је стадион горео, а играчи Бајерна се у чуду освртали шта их је снашло и где се то налазе, добило је синоним који се од овог викенда примењује и које гласи: Добродошли на стадион Рајко Митић.

Далеко је ово што се гледа на травнатом тепиху од времена Рајка, Шекија, Џаје, Пижона, Пиксија. Али је искрено. Огромна криза, која прети опстанку црвено-белих условила је да се после година мучења у клубу профилише став да у Звезди треба да игра ко жели и ко може, а Владимир Петровић је такав став одбранио врло упечатљивом изјавом на Звездин 70. рођендан:

- И када не ваља фудбал, ја идем да гледам свој клуб - рекао је Пижон и стао уз раме великим именима, потпут Љубе Тадића који су својим изјавама ушли у Звездине антологије.

Притом, Звезда се коначно вратила својој школи и свом стилу игре. У врло, врло нападачком фудбалу против Војводине на терену су били Лазић, Јовановић, Ковачевић, Грујић, Ристић и Јовић па чак и Цветковић, све деца поникла подно јужне трибине стадиона црвено-белих. А са клупе их је водило још једно Звездино дете, Ненад Лалатовић. Тренер који се још као дете радује победама и слави са својим играчима и који као и они још учи.

Зато им је још једна легенда клуба, Владимир Цветковић, на додели награда за рођендан клуба, вероватно врло свесно поручила:

- Поред награђених овде, постоје још две групације спортиста заљубљеника у Звезду, који награде нису добили. Једна група, нажалост више није са нама, али друга - много јача група, су млади, који имају времена да за неке од наредних јубилеја приме ову награду.

Али за потпуну слику недостаје много већи број звездаша на трибинама. Јер то је једини начин да клуб заустави свакодневно пропадање. И можда је све ово што се дешава прави мотив да се публика заиста и врати. Да изговори типа, ови и они су у управи, нећу да гледам овог или оног “што нема појма”, сви краду од Звезде и слично, превазиђу. И у најуспешнијим данима су се слушали такви аргументи, па је публике било. И само она може да сачува и очува клуб, а упркос модерним временима и неизбежним последицама истих клуб се враћа суштини јер другачије више не може. Па нека са трибина, смењује и коментарише управу и играче.

- Треба нам подршка навијача јер смо доста млади и доста неискусни. Практично пола екипе је тек изашло из омладинаца и сада ми треба да јуримо титулу. Ми смо спремни на то, само молимо за мало разумевања и стрпљења, а верујем да после овог смањења боидовне разлике заиста можемо до титуле - рекао је пре само неколико дана млади Вукашин Јовановић.

Играчима, Звездиној деци, треба подршка, легенде су спремне да је пруже, само да још народ то некако позлати и Звезда ће престати да пропада и добиће шансу да се врати у своју будућност.