Zvezda: Igrači šest meseci na minimalcu, a traže samo podršku!

Veliki Pele je jednom rekao: "U moje vreme fudbal su igrali oni koji su imali malo, a gledali ih oni koji su imali mnogo, sada je obrnuto: fudbal igraju bogati, a sa tribina ih gledaju siromašni”. I to je tužna istina takozvanog modernog fudbala. Ali kako u našoj zemlji ništa nije moderno, nije ni fudbal. I to i pored brojnih loših strana može da ima i dobre.

Fudbal 08.03.2015 | 21:00

Bar na primeru Crvene zvezde. Naročito ovog proleća. Navijači su dobili razlog da dolaze na utakmice. Momke koji su tu jer vole igru, klub i žele da se dokažu. I igraju za - minimalac!

Prvotimci Zvezde nisu dobili platu šest meseci, a o tome se ne priča. Šest meseci im klub uplaćuje samo zakonski minimalac od 20.000 na ime plate, a od primanja zagarantovanih ugovorom, takozvanih “rata”, nema ništa. Dobiju premiju za pobedu od 200 ili 300 evra i to im je sve. Kao nekada, u prvim decenijama Zvezde. I igraju, bore se, trpe kritike i ćute. A znaju, plate možda ne bude još dugo. Ne sviđa im se to, ali znaju gde su. I znaju da će to jednom naplatiti.

- Ne živim ja san nego svoje ambicije i ciljeve. San sam proživeo na „Marakani“. Nisam kao klinac sanjao dres Mančestera ili Reala već dres Zvezde, kapitensku traku na ruci i gol Partizanu! I sve sam to ostvario - objasnio je taj stav Nemanja Vidić kada je postao kapiten Mančester junajteda i došao do velikih kluba i unosnih ugovora.

Klub se na svojevrstan način “vratio u budućnost”. Jer Zvezdina je budućnost povratak na ono što je nekada imala, prvenstveno u igračkom smislu. Od toga je naravno predaleko, ali polako se vraća vremenima u kojima se za klub igralo iz ljubavi, iz želje za afirmacijom i potrebe da se uživa u fenomenu Marakane, odnosno navijača i atmosfere na njoj. Zato je Marakana i dobila zvanično ime, po legendi, utemiljivaču Zvezde koja je bila i kojoj treba opet da se teži. Ono legendarno: dobrodošli na stadion Crvene zvezde, koje je kao nikada zvučalo moćno u aprilu 1991. kada je stadion goreo, a igrači Bajerna se u čudu osvrtali šta ih je snašlo i gde se to nalaze, dobilo je sinonim koji se od ovog vikenda primenjuje i koje glasi: Dobrodošli na stadion Rajko Mitić.

Daleko je ovo što se gleda na travnatom tepihu od vremena Rajka, Šekija, Džaje, Pižona, Piksija. Ali je iskreno. Ogromna kriza, koja preti opstanku crveno-belih uslovila je da se posle godina mučenja u klubu profiliše stav da u Zvezdi treba da igra ko želi i ko može, a Vladimir Petrović je takav stav odbranio vrlo upečatljivom izjavom na Zvezdin 70. rođendan:

- I kada ne valja fudbal, ja idem da gledam svoj klub - rekao je Pižon i stao uz rame velikim imenima, potput Ljube Tadića koji su svojim izjavama ušli u Zvezdine antologije.

Pritom, Zvezda se konačno vratila svojoj školi i svom stilu igre. U vrlo, vrlo napadačkom fudbalu protiv Vojvodine na terenu su bili Lazić, Jovanović, Kovačević, Grujić, Ristić i Jović pa čak i Cvetković, sve deca ponikla podno južne tribine stadiona crveno-belih. A sa klupe ih je vodilo još jedno Zvezdino dete, Nenad Lalatović. Trener koji se još kao dete raduje pobedama i slavi sa svojim igračima i koji kao i oni još uči.

Zato im je još jedna legenda kluba, Vladimir Cvetković, na dodeli nagrada za rođendan kluba, verovatno vrlo svesno poručila:

- Pored nagrađenih ovde, postoje još dve grupacije sportista zaljubljenika u Zvezdu, koji nagrade nisu dobili. Jedna grupa, nažalost više nije sa nama, ali druga - mnogo jača grupa, su mladi, koji imaju vremena da za neke od narednih jubileja prime ovu nagradu.

Ali za potpunu sliku nedostaje mnogo veći broj zvezdaša na tribinama. Jer to je jedini način da klub zaustavi svakodnevno propadanje. I možda je sve ovo što se dešava pravi motiv da se publika zaista i vrati. Da izgovori tipa, ovi i oni su u upravi, neću da gledam ovog ili onog “što nema pojma”, svi kradu od Zvezde i slično, prevaziđu. I u najuspešnijim danima su se slušali takvi argumenti, pa je publike bilo. I samo ona može da sačuva i očuva klub, a uprkos modernim vremenima i neizbežnim posledicama istih klub se vraća suštini jer drugačije više ne može. Pa neka sa tribina, smenjuje i komentariše upravu i igrače.

- Treba nam podrška navijača jer smo dosta mladi i dosta neiskusni. Praktično pola ekipe je tek izašlo iz omladinaca i sada mi treba da jurimo titulu. Mi smo spremni na to, samo molimo za malo razumevanja i strpljenja, a verujem da posle ovog smanjenja boidovne razlike zaista možemo do titule - rekao je pre samo nekoliko dana mladi Vukašin Jovanović.

Igračima, Zvezdinoj deci, treba podrška, legende su spremne da je pruže, samo da još narod to nekako pozlati i Zvezda će prestati da propada i dobiće šansu da se vrati u svoju budućnost.