Хрвати данас траже промјену Дејтона

Хрватски народни сабор (ХНС) на сједници у Мостару у суботу, која се ишчекује с великим занимањем, требало би да усвоји декларацију која дефинише ново уставно уређење БиХ, односно нову територијалну реорганизацију државе на принципу "федералног симетричног уређења БиХ".

Како је то "Независним" потврдило више саговорника, декларација треба да одреди кључне смјернице хрватске политике у БиХ, али и да постави питање алтернативе измјени Устава БиХ, а то је сазивање нове међународне конференције за БиХ, својеврсног Дејтона 2.

Међутим, нико у овом моменту не жели да иде толико далеко у оцјенама да ли би такав један документ уједно био увод у почетак успостављања трећег ентитета у БиХ.

Према ријечима Николе Ловриновића, замјеника предсједника ХДЗ БиХ, декларација би требало да садржи кључне теме битне за рјешавање хрватског питања у БиХ.

"Међутим, интензивирање тих питања очекујем тек на наредним сједницама, у наставку рада ХНС-а, који је досад био више у форми 'удружења грађана', а од сада би требало да буде правни субјект", истиче Ловриновић.

Мартин Рагуж, лидер ХДЗ 1990 и члан Предсједништва ХНС-а, за "Независне" је потврдио да декларација садржава дио у вези с одређењем према БиХ, дефинише питање новог устава, али и федералног симетричног уређења БиХ.

Рагуж, пак, поручује да ХНС више не би смио да буде политичко, већ координирајуће тијело хрватског народа у БиХ.

"Ми се већ три године залажемо да се ХНС гради као кровна, стратешка институција хрватског народа, која не би била отворена само за политику. И плаћамо високу цијену због таквог става, јер је у том контексту и сада низ отворених питања. Међутим, у овом тренутку је јасно да је ХДЗ 1990 друга странка по снази и тражимо да се то респектује", поручује Рагуж.

Славо Кукић, универзитетски професор из Мостара, истиче како још није јасно шта треба да представља појам "федерализација БиХ".

"Ако се под федерализацијом подразумијева регионализација БиХ - немам ништа против. А ако је то етничка федерализација, онда, прво, може значити завршетак етничког пресељења становништва, и друго, тенденцију сталног смањивања овлаштења БиХ као државе, а јачања етничких федералних јединица", истиче он.

Сам Кукић, како потврђује, није позван на сједницу ХНС-а, "као ни остали који нису спремни клекнути пред власника ХНС-а".

"Не знам шта ће бити усвојено, али не искључујем да лидер ХДЗ-а, поучен досадашњим односом међународне заједнице на дешавања у БиХ, може поћи радикалнијим путем", каже Кукић.

На крају наводи да би био први за Дејтон 2 јер садашње уставно уређење не може да буде гаранција просперитета земље.

Миле Ласић, још један универзитетски професор из Мостара, иначе члан Експертне групе за измјене Устава ФБиХ, коју је својевремено основала Амбасада САД у БиХ, јуче није желио да говори о сутрашњем засједању Сабора.

"На ту тему нећу док не видим шта су господа замислила", кратко је поручио Ласић.

Драган Човић, лидер ХДЗ БиХ, раније је рекао да декларација одређује позицију Хрвата у БиХ и оно што ХНС мисли да би се требало промијенити како би БиХ преживјела као држава.

Долази око 450 посланика ХНС-а

Према одређеним најавама, досад је око 450 посланика ХНС-а из десетак странака с хрватским предзнаком потврдило свој долазак, али, наводно, и хрватски званичници из НС Радом за бољитак, СДП-а и СНСД-а, којима су такође упућени позиви.

На засједању, које ће бити одржано у Хрватском дому "Херцег Стјепан Косача", посланици ХНС-а требало би да изгласају нову програмску декларацију, измијене Статута, изаберу чланове Предсједништва, које потом треба да именује чланове Главног вијећа ХНС-а.

Извор: Независне новине