Задужењима пуне буџете

Буџети у БиХ су све више оптерећени задужењем, које расте из године у годину, показују подаци невладине организације Центар за заступање грађанских интереса (ЦПИ), која је урадила опсежну анализу јавних финансија на свим нивоима власти у БиХ од 2005. до 2013. године.

Босна и Херцеговина 18.02.2015 | 09:49

Према подацима које су изнијели, 76,21 одсто од укупне суме буџетских прихода на разним нивоима у БиХ отпада на пореске приходе, док лична примања представљају 36,46 одсто укупне буџетске потрошње.

ДРЖАВНИ НИВО: Примјера ради, на нивоу БиХ, гдје се налазе подаци од 2005. до 2012. године, видљиво је да су приходи и расходи значајно расли након 2005. године, а потрошња на нивоу државе углавном је била избалансирана са минималним суфицитима, док су једино 2010. и 2011. забиљежени дефицити.

Највећа приходовна страна су средства од пореских прихода, који значајно расту од 2006. године.

Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ, каже да су приходи те године значајно порасли, јер је УИО од 1. јануара почела да примјењује порез на додату вриједност. Он је објаснио да је до тада био плаћан порез на промет, који крајњи потрошачи често нису плаћали. Код ПДВ-а, порез на додатну вриједност пребацује се у потрошачком ланцу на крајњег корисника, због чега је простор за злоупотребе сведен на минимум, па су приходи значајно почели да расту на свим нивоима.

Сљедећа, знатно мања ставка на приходовној страни односи се на остале приходе, односно на приходе од имовине, курсних разлика, приватизације, различитих такси и слично.

Што се тиче расходовне стране на државном нивоу, највећа ставка односи се на лична примања, која су до 2011. године била у константном порасту, а 2012. године су незнатно пала. Те 2011. године на државном нивоу је на плате и примања отишло окупно 648 милиона марака.

Претходне, 2010. године, забиљежен је и највећи државни дефицит: те године приходи су износили 1,206 милијарди марака, а расходи 1,276 милијарди.

Сљедећа највећа расходовна страна је отплата дугова, која је у 2012. години износила 413 милиона марака и била највећа за ту годину.

НИВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Што се тиче Републике Српске, закључно са 2013. годином, највећи приходи били су 2011. године, али је и те године забиљежен највећи дефицит који је износио око 133 милиона марака. Управо те године забиљежен је значајан раст отплате дуга, који је износио 240 милиона марака. Наредне године за отплату дуга издвојено је 363 милиона марака, а 2013. 460 милиона марака. Негативна је чињеница да од 2009. године у приходима буџета Републике Српске све већи удио има задужење, које је те године износило 131 милион, наредне године 177 милиона, затим 248 милиона 2011. године, те 288 милиона 2012. и чак 406 милиона 2013. године.

Као и на државном нивоу, највећа приходовна ставка у буџету РС је у порезима, која почиње да расте 2006. године увођењем пореза на додату вриједност.

Највећа расходовна страна у буџету Републике Српске односи се на трансфере и дознаке, која је била највећа 2011.

године и износила укупно 763 милиона марака. У овој ставци налазе се субвенције, грантови, трансфери фондовима, јединицама локалне самоуправе и слично. Након ове ставке, највећа расходовна страна у буџету су плате и примања, а и ова ставка је била највећа 2011. године и износила је 712 милиона марака.

НИВО ФБиХ: Највеће осцилације видљиве су у буџету ФБиХ. Рецимо, највећи дефицит имали су 2008. године, који је износио 338 милиона марака, а највећи суфицит већ наредне године, који је износио 280 милиона марака. Али, треба имати у виду да је те године чак 450 милиона марака у буџетским приходима дошло кроз задужења, који су те године уједно били и највећи.

Слично као и у Републици Српској, од 2011. године почиње нагло дарасте расходовна страна у отплати дуговања: Грађани ФБиХ су 2013. године на отплату дугова морали да дају чак 616 милиона марака.

Мурис Чичић, сарајевски професор економије, истиче да га не изненађује податак да креатори буџета све више посежу за задужењем како би покрпили буџетске рупе.

"То је врло лоше за економску ситуацију у земљи. Једноставно, нема довољно капитала за инвестирање у неке продуктивне пројекте. Пошто је то изостало, све више и више овисимо о страном капиталу. А БиХ има ресурсе који би могли да се претворе у профит и поправе стање у буџетима", сматра он.

Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да је 2006. година била почетак негативног тренда, јер су нагло скочили приходи од ПДВ-а, па су се власти све мање бавиле реформама у реалном сектору, а све више грабиле у касу УИО.

Он је скептичан да ће мјере Владе Републике Српске донијети жељени ефекат, сматрајући да се ради о козметичким мјерама, а не о структуралним промјенама.

"Ентитетски буџети су се превише ослонили на приходе од ПДВ-а и потпуно занемарили привреду и реални сектор. Све информације о реиндустријализацији које чујете у медијима једноставно падају у воду", сматра он.

Иначе, база података ЦПИ-ја садржи више од 350.000 уноса, од државног до општинског нивоа. Приказани су буџетски приходи у укупном износу од 60.801.410.826 КМ и потрошња у износу од 60.461.740.367 КМ.