Хрвати се у Украјини боре против Срба

Шведски снајпериста Микаел Скилт у Украјини је већ годину дана. Ове се зиме на мјесец дана вратио у Шведску како би видио породицу и пријатеље, средио неке послове и поздравио се са свима.

- Никад не знаш је ли то задњи пут да се видимо, каже ми док сједимо у једном кијевском хотелу. Микаел тренутно у регрутном центру обучава и тренира нове добровољце Азов батаљона, једне од добровољачких јединица десне украјинске странке Прави Сектор. Мада је Азов злогласан с друге, проруске сепаратистичке стране - а и Микаелова је глава уцијењена на неколико десетина хиљада евра - добровољци Азова одбацују критике да се ради о националистима и десничарима, чак и неонацистима који су чланови ове јединице. Тврде да код њих нема никаквог радикализма те да се према заробљеницима понашају увијек врло часно и у складу с правилима ратовања.

Ријетко има преживјелих

- Када ми завршимо с послом, ријетко има преживјелих, али заробљеницима се никад ништа није догодило. Управо смо прије неколико дана једног руског извиђача заробили, говори Микаел. За њега и његове људе нема никакве сумње ко стоји с друге стране прве линије - руски војници који су послани из Русије да би се борили за сепаратисте у Украјини.

У јединици стално долазе нови људи који пролазе тренинг који траје четири седмице - јер не може сатко ући у батаљон, а међу странцима који су у Азову највише је Хрвата који су све масовније почели долазити да би учествовали у рату у Украјини. Микаел ми каже да их тренутно обучава седморицу, најмлађи је једва пунољетан, најстарији је био у Домовинском рату и тамо је рањен па има велики ожиљак на тијелу, а свеукупно, међу страним добровољцима више је од 25 хрватских бораца.

Међусобно се већина њих није ни познавала прије него ли су дошли у Украјину, из различитих су дијелова Хрватске, а Микаел каже да су жељни борбе и имају само један услов који често спомену свом инструктору који је седам година провео као снајпериста у шведској војсци.

“Желимо бити тамо гдје се Срби боре на проруској, сепаратистичкој страни. Желимо се борити против њих”, кажу хрватски добровољци. Свако од њих у Украјину је дошао из неких својих разлога. Микаел каже да је он напустио кућу, дјевојку и посао у Стокхолму који му је доносио 60.000 евра годишње, јер је, одмах када су почели сукоби у Кијеву, схватио да се у Украјини спрема нешто веће. Сада је двије седмице у бази јединице на југоистоку земље, четири седмице обучава нове војнике и каже да му недостаје акција, а и због тога се посљедњих мјесеци удебљао десетак килограма.

- Пуно је добрих људи досад страдало, каже ми и додаје да очекује да ће се сукоби наставити до љета. Увјерен је у побједу Украјине која је постала његова друга домовина.

Сјећање на деведесете

Азов батаљон прерастао је у озбиљну јединицу, у којој су досад најбројнији били Скандинавци, али сада су их по бројности прешли Хрвати. Чак се и један украјински свештеник јавио да би желио с њима на фронт како би их могао благословити прије борбе. Микаел му је објаснио да су борци из Хрватске католици, али, иако је православни свештеник, то га није поколебало.

- Момке из Хрватске овај рат доста подсјећа на оно што се догађало код вас почетком деведесетих - каже ми њихов инструктор. Они засад не желе излазити у јавност са својим именима и презименима те разлозима зашто су се одлучили на борбу у Украјини.

Међу Хрватима који су се борили у Азову био је и Загрепчанин Андро који је у борбама рањен па је ове јесени лежао у болници у Дњепропетровску. Имао је гелер у десном куку и петнаест шрапнела по цијелом тијелу. Андро је рањен у близини украјинског села Широкина, док је заједно са својим саборцима заустављао нападе руске војске.

У Украјину је отишао с намјером да логистички помогне украјинској војсци, али када се суочио с правим таласом избјеглица из Донбаса и Луганска, када је чуо њихове трагичне судбине, одлучио је и сам узети пушку у руке.

Опасни момци

Гастон Бесон координатор је батаљуна Азов. Француз који се борио у рату у Хрватској, а касније и Босни и Херцеговини, већ мјесецима живи на релацији Украјина - Хрватска, и задужен је, поред осталог, за регрутацију нових људи. Преко њега су хрватски борци дошли до Азов батаљона. Услов је да сами пронађу средства за долазак до Украјине, а онда у бази, и касније војном кампу - Азов батаљон је на југоистоку земље, брани Мариупољ, стратешку луку - јединица се брине за њих, за смјештај и прехрану. У Азову су и двије жене - једна од њих је жена другог по реду убијеног војника у Азов батаљону. Сваке седмице у јединицу долазе нови људи, а борбу воде у два правца - према Русији и према Кијеву - јер не желе “проамеричку владу у Кијеву, односно нову мафију након старе”.

Бесон је тај који ради селекцију људи који ће отићи на терен јер, како каже, рат је увијек ситуација у којој желе учествовати и они којима није мјеста на фронти; зато, тврди, у Азов батаљон не примају алкохоличаре, наркомане, људе који психички и физички нису спремни на стресну ратну ситуацију или који су пак лаки на окидачу. То, наравно, не значи да су у овој јединици “штребери”. Напротив.

- То су опасни момци. К томе и наоружани - појашњава Гастон. Међу њима су људи из цијеле Европе - јединица је нарасла до броја од шест стотина војника.

(Јутарњи.хр)