Паоло Малдини: Деби прије 30 година! Легенда!

Пре равно 30 година један од највећих фудбалера икада по први пут крочио је на траву Сан Сира...

Фудбал 22.01.2015 | 09:00
Паоло Малдини: Деби прије 30 година! Легенда!

Био је 20. јануар 1985. године. Милан на свом Сан Сиру игра против Удинезеа. У 25. минуту повредио се Серђо Батистини. Већ помало сенилном Нилсу Лидолму дан раније су рекли да у примавери постоји клинац који игра бека. И десног и левог. Бори се као лав, даје голове и притом је невиђено елегантан за једног дефанзивца. Подсећа на Факетија, али технички је још јачи. Саслушао је легендарни Швеђанин савете, можда и помислио да је у питању само још једна "бајка" у низу о играчу какав му недостаје, али је ипак уврстио клинца од 16 година у састав за утакмицу.

Када је постало јасно да Батистини не може да настави утакмицу Лидолм је решио да на теренх пошаље шокираног дечака. Куцнуо је час - Паоло Малдини по први пут на великој позорници. Имао је шведски стручњак на клупи и Луиђија Руса и Кастела Ћимина, знатно искусније играче, али он се одлучио за голобрадок младића. Тако је почела да се исписује историја једне величанствене каријере коју ће по броју и значајну освојених трофеја тешко неко надмашити.

Те 1985. Паоло Малдини неће одиграти више ниједан меч, али већ идуће постаће стандардан и незаменљив члан састава који је Берлускони почео да спрема за велика дела. Ариго Саки га је одмах заволео. Барези, Костакурта и Тасоти били су у пуној снази, али млађани Паоло је и у таквом друштву почео да привлачи пажњу на себе. Формирана је најбоља дефанзивна линија икада. У сезони 1987/88. Милан је шампион по 11. пут у својој историји са свега 14 примљених погодака у 30 утакмица. Стварање империје више ништа није могло да заустави. Постојећем тиму придодат је чувени холандски трио - Ван Бастен, Гулит, Рајкард - и Росонери су почели да владају европским фудбалом.

Милан доминира, велики Франко Барези припрема се за повлачење, а на Сан Сиру нико нема разлога за бригу. Наследник је спреман. Кроз три освојене титуле шампиона Европе и четири Скудета Малдини је стасао у истинског вођу. Свечана предаје траке била је чиста формалност.

Играо по левој или десној страни (где је почео), или можда на месту штопера, био је ненадмашан. У време када се сама игра трансформисала, а спољњи играчи много више добијали на значају, његова "тројка" постала је симбол чврстине, стабилности, рационалности. На крају и капитенства.
"Када гледам данашње генерације Лео Меси је на највишем нивоу, аико ми никада није одузео дах. Кака импресионира, Зидан је био бриљантан, али поред свега мој фаворит је Паоло Малдини", рекао је не тако давно Алекс Фергусон, када је Италијан решио да се повуче.

Паоло Малдини дебитовао је за национални тим у Сплиту 1988. године против Југославије. С националним тимом није направио ни изблиза колико са својим Миланом, али је на крају остало записано да је у дресу са државним грбом наступао 126. пута и постигао седам погодака. Све до оног антологијског пораза од Ливерпула у Истанбулу 2005, за најтежи тренутак у каријери издвајао је неуспех у финалу Мундијала у Сједињеним Америчким Државама 1994, када је Италија изгубила од Бразила после пенала.
"То што нам се десило у Турској је тешко објаснити. Имао сам неколико великих разочарења у каријери, али то против Ливерпула не може да се мери ни са једним".

Иако је већ био у позним годинама и ту истанбулску нерећу успео је да преболи. Две године касније, против истог ривала, освојио је Лигу шампиона и високо подигао "ушатог". По пети пут у каријери (?!) чиме је испред њега остао само Пако Хенто, легендарни ас Реала.

Када се Паоло Малдини опраштао Сан Сиро је плакао. Пораз од Роме тога дана нико није ни помињао. Током последњег миланског дербија почаст су му одали и навијачи Интера.
"Било је то дивни изненађење за мене. На људском нивоу, један од најлепших догађаја у мојој каријери", изјавио је том приликом Малдини.

Паоло је иза себе оставио нестварну збирку трофеја (седам титула првака Италијуе, пет трофеја Купа/Лиге шампиона, пет европских Суперкупова, исто толико италијанских, три пехара Интерконтиненталног купа, један куп Италије...) и 24 године професионалног играња у Милану вредне статуса исконске легенде. Многи ће рећи највеће коју је тај клуб имао. Одиграо је преко 1.000 утакмица и никада није добио црвени картон. Малдинијева "тројка" повучена је из употребе, али само привремено, док његови синови Кристијан (18) или Данијел (14) не стасају да би је поново обукли. Тако је било када је одлазио Ћезаре, тако је и сада...

Коментари / 0

Оставите коментар