Paolo Maldini: Debi prije 30 godina! Legenda!

Pre ravno 30 godina jedan od najvećih fudbalera ikada po prvi put kročio je na travu San Sira...

Fudbal 22.01.2015 | 09:00

Bio je 20. januar 1985. godine. Milan na svom San Siru igra protiv Udinezea. U 25. minutu povredio se Serđo Batistini. Već pomalo senilnom Nilsu Lidolmu dan ranije su rekli da u primaveri postoji klinac koji igra beka. I desnog i levog. Bori se kao lav, daje golove i pritom je neviđeno elegantan za jednog defanzivca. Podseća na Faketija, ali tehnički je još jači. Saslušao je legendarni Šveđanin savete, možda i pomislio da je u pitanju samo još jedna "bajka" u nizu o igraču kakav mu nedostaje, ali je ipak uvrstio klinca od 16 godina u sastav za utakmicu.

Kada je postalo jasno da Batistini ne može da nastavi utakmicu Lidolm je rešio da na terenh pošalje šokiranog dečaka. Kucnuo je čas - Paolo Maldini po prvi put na velikoj pozornici. Imao je švedski stručnjak na klupi i Luiđija Rusa i Kastela Ćimina, znatno iskusnije igrače, ali on se odlučio za golobradok mladića. Tako je počela da se ispisuje istorija jedne veličanstvene karijere koju će po broju i značajnu osvojenih trofeja teško neko nadmašiti.

Te 1985. Paolo Maldini neće odigrati više nijedan meč, ali već iduće postaće standardan i nezamenljiv član sastava koji je Berluskoni počeo da sprema za velika dela. Arigo Saki ga je odmah zavoleo. Barezi, Kostakurta i Tasoti bili su u punoj snazi, ali mlađani Paolo je i u takvom društvu počeo da privlači pažnju na sebe. Formirana je najbolja defanzivna linija ikada. U sezoni 1987/88. Milan je šampion po 11. put u svojoj istoriji sa svega 14 primljenih pogodaka u 30 utakmica. Stvaranje imperije više ništa nije moglo da zaustavi. Postojećem timu pridodat je čuveni holandski trio - Van Basten, Gulit, Rajkard - i Rosoneri su počeli da vladaju evropskim fudbalom.

Milan dominira, veliki Franko Barezi priprema se za povlačenje, a na San Siru niko nema razloga za brigu. Naslednik je spreman. Kroz tri osvojene titule šampiona Evrope i četiri Skudeta Maldini je stasao u istinskog vođu. Svečana predaje trake bila je čista formalnost.

Igrao po levoj ili desnoj strani (gde je počeo), ili možda na mestu štopera, bio je nenadmašan. U vreme kada se sama igra transformisala, a spoljnji igrači mnogo više dobijali na značaju, njegova "trojka" postala je simbol čvrstine, stabilnosti, racionalnosti. Na kraju i kapitenstva.
"Kada gledam današnje generacije Leo Mesi je na najvišem nivou, aiko mi nikada nije oduzeo dah. Kaka impresionira, Zidan je bio briljantan, ali pored svega moj favorit je Paolo Maldini", rekao je ne tako davno Aleks Ferguson, kada je Italijan rešio da se povuče.

Paolo Maldini debitovao je za nacionalni tim u Splitu 1988. godine protiv Jugoslavije. S nacionalnim timom nije napravio ni izbliza koliko sa svojim Milanom, ali je na kraju ostalo zapisano da je u dresu sa državnim grbom nastupao 126. puta i postigao sedam pogodaka. Sve do onog antologijskog poraza od Liverpula u Istanbulu 2005, za najteži trenutak u karijeri izdvajao je neuspeh u finalu Mundijala u Sjedinjenim Američkim Državama 1994, kada je Italija izgubila od Brazila posle penala.
"To što nam se desilo u Turskoj je teško objasniti. Imao sam nekoliko velikih razočarenja u karijeri, ali to protiv Liverpula ne može da se meri ni sa jednim".

Iako je već bio u poznim godinama i tu istanbulsku nereću uspeo je da preboli. Dve godine kasnije, protiv istog rivala, osvojio je Ligu šampiona i visoko podigao "ušatog". Po peti put u karijeri (?!) čime je ispred njega ostao samo Pako Hento, legendarni as Reala.

Kada se Paolo Maldini opraštao San Siro je plakao. Poraz od Rome toga dana niko nije ni pominjao. Tokom poslednjeg milanskog derbija počast su mu odali i navijači Intera.
"Bilo je to divni iznenađenje za mene. Na ljudskom nivou, jedan od najlepših događaja u mojoj karijeri", izjavio je tom prilikom Maldini.

Paolo je iza sebe ostavio nestvarnu zbirku trofeja (sedam titula prvaka Italijue, pet trofeja Kupa/Lige šampiona, pet evropskih Superkupova, isto toliko italijanskih, tri pehara Interkontinentalnog kupa, jedan kup Italije...) i 24 godine profesionalnog igranja u Milanu vredne statusa iskonske legende. Mnogi će reći najveće koju je taj klub imao. Odigrao je preko 1.000 utakmica i nikada nije dobio crveni karton. Maldinijeva "trojka" povučena je iz upotrebe, ali samo privremeno, dok njegovi sinovi Kristijan (18) ili Danijel (14) ne stasaju da bi je ponovo obukli. Tako je bilo kada je odlazio Ćezare, tako je i sada...