Писмо једног Енглеза за спас српског пливања!

Српски пливачи навикли су да се са изазовима у каријери боре кроз бројне препреке, а међу њима је и Велимир Стјепановић, двоструки европски првак. О многим проблемима се није много знало, али је његов тренер Крис Тајди решио да се јавности обрати отвореним писмом, у ком је навео кроз шта све је прошао на путу до успеха.

Остали спортови 14.01.2015 | 19:20

"Поштовани,

Пишем отворено писмо свима који су укључени у српско пливање. Текст је мало дужи, али молим вас да одвојите мало времена и да га прочитате у целости.

Имам срец́у што сам део српског пливања последњих 5 година. Ја сам и увек ц́у бити странац, али с’обзиром на топлу и гостољубиву српску културу, тренери и пливачи су ме увек третирали са поштовањем и достојанством. Надам се да ц́е се и ово писмо третирати на исти начин.

У претходних 5 година сам видео многе промене, неке добре и неке лоше, али оно што је одувек било је то да је Србија земља са много талентованих пливача који желе да пливају и тренери који желе да уче и да се усавршавају. Српско пливање може да буде успешно ако има здраво окружење које тежи ка напретку. Нажалост, у последње време смо дошли у позицију у којој структура Пливачког савеза Србије више не може подржи тренере и спортисте на начин на који би требало.

Пливачи нису третирани на начин на који би требали. Новински чланак који објављен у Спортском журналу,тј интервју коју је Радован Сиљевески дао тек је почетак проблема. Сви знају да су промене потребне и долази време када људи треба да доносе праве одлуке, а не да буду уплашени и да се о проблемима ћути.

У неким тренуцима ми се чини да све одлуке доноси неколицина људи без консултације са осталима. Ово укључује пливаче са тренерима, јер су они најважнији и треба да буду укључени у доношењу свих одлука. Са састанка који сам имао недавно са врло значајним чланом Управног одбора, Миливој Допсај, који није могао да именује остале чланове одбора или чак позиције на којима су неки људи, могао сам само да претпоставим из овога да се одбор није ни састао како би разговарали о напретку Пливачког савеза Србје на начин на који би требало.

Разлог зашто постоје чланови Пливачког савеза је да се осигура фер заступљеност и да се доносе равноправне одлуке које су у најбољем интересу земље и савеза, а не у интересу неколицине одабраних. Као резултат тога свако од клубова би требало да свог представника што чешц́е укључи у проблематику како би се осигурало што боље функционисање савеза. Када су представници упознати шта је потребно, тада могу изнети то Управном одбору. Ово не може да се деси ако се Управни одбор не састаје редовно.

Пропала Скупштина током државног првенства, показује да се ништа нец́е променити. Неки људи се више баве тиме да се одрже на власти, него да су заиста људи и признају да нису више у могућности да обављају дужности као чланови одбора. Питам свакога ко чита ово, да пажљиво размисли о томе шта жели за свој клуб, синове, кц́ери, пријатеље и земљу. Морамо деци да дамо шансу. Сваки глас је важан и треба да се чује. Заиста се надам да људи могу да дају предност циљевима који доносе добробит српском пливању у односу на своје личне.

Многи ц́е се питати зашто имам потребу да се борим око ових проблема ... на крају крајева ја живим у Дубаију и тренер сам двоструког европског првака и вероватно мислите да немам никаквих проблема ....? Али ипак имам ....

Марко Буквиц́ је разлог зашто је Велимир двоструки Шампион Европе - а не ја. Многи од вас знају да је Велимир имао веома тешку повреду леђа када се вратио са Олимпијских игара 2012. Шест специјалиста је покушало и није успело више од годину дана да га опорави. Само уз Маркову стручност је Велимир био у стању да правилно тренира, а у овој години је Велимир постао двоструки европски првак у Берлину и бронзани на Светском првенству у малим базенима у Дохи. Без Маркове помоци тренинзи би били тешки или немогуц́и. Свако ко сарађује са Марком зна колико професионално обавља свој посао и како ц́е издвојити сво своје приватно време и труд да помогне било коме.

Пре недељу дана је званично обавестио Пливачки савез Србије да више не жели да сарађује са њима. Ово је велики ударац, не само за Велимира, већ за целу сениорску репрезентацију.

Разлога има много и трају годинама, али се може сажети недостатком поштовања према њему и пливачима, посебно опхођењем једног члана одбора, Миливој Допсај. Он више не жели да буде део система који није фер и третира њега и пливаче као да нису битни. Ова ситуација би се могла избец́и веома лако од стране оних који су на вишем положају од дотичног господина и од оних који би требали да доносе одлуке. На истом састанку ми је тај исти члан одбора обец́ао да ц́е учинити све да реши проблем са Марком. Ја сам изразио колико је ово битно и да се делује брзо како не би досло до већих проблема. Он није апсолутно ништа учинио поводом тога, једноставно га није било брига и верујем није предузео никакве кораке. Деловало је чак да му је стало да Марко оде због неке личне освете.

Ово није једини проблем. На једном од Светских купова Велимир и ја смо дошли у непријатну ситуацију где нам хотел није био плаћен, такође виза нам није била послата на време. На неким великим такмичењима пливачи су били без тренера на базену, хотели који се не резервишу како треба па пливачи морају да се одмарају у подрумима, а да не помињем како пливачи сазнају само неколико дана пред Светско првенство да су у тиму за првенство . Како овакве ствари омогуц́авају пливачима да представе себе на најбољи могуци начин? Како неко може да оправда овакво понашање према нашим најбољим пливачима?

Зашто је ово важно? Пливачки савеза Србије има лош однос према својим најбољим такмичарима. Знајуц́и шта ц́е се догодити они су изабрали да не ураде ништа и као резултат су директно погођени резултати топ пливача у земљи. Ако се овако људи из Савеза опходе према врхунским пливачима који су у репрезентацији, ста се онда тек догађа на клупском нивоу или тренерима који нису у репрезентацији?

Знам много професионалних људи који не желе да буду укључени у рад Пливачког савеза Србије због једне или две себичне особе. Заједница пливача и тренера не треба да толерише губитак оваквих људи за добит неких који су спремни да ставе своје интересе у први план, иако ће то шкодити свима.

Ја не тражим од ове “власти” да се склони, ја тражим од њих да буду одговорни за одлуке које доносе и једини начин да то може да се деси је да свако ко учествује у српском пливању има жељу да донесе добро пливању. Коресподенција измедју тренера, савеза и пливача мора да постоји стално, а не да се чека на одговоре по неколико месеци.

Главни предлог је да од недавно бивши пливач буде постављен као члан Управног одбора. Он би сигурно био неко ко би давао конструктивне предлоге и радио у интересу пливача. Тако би пливачи имали коме да се обрате некоме ко би био у директној комуникацији са њима. Битно је да особа која се налази на овој позицији буде искрена и има интегритет, а не неко ко ц́е бити марионета за оне који су власти и неко ко се не плаши да проговори јавно када нешто није у реду.

Разговарао сам са Радованом Сиљевским. Он би био вољан да буде на овој позицији, као што видите из његовог чланка, он жели најбоље за све пливаче и отворено ће говорити када је потребно.

Други предлог би био да клубови у земљи не могу да имају подједнаку гласачку моћ. Није ми јасно како и најмањи клуб у земљи може да има подједнаку моћ као и неки од најјачих клубова, који дају већину репрезентативаца. И то показује да нешто није како треба и да се не ради у интересу пливача,вец у своју личну корист.
Ако желите да српско пливање крене на боље,устаните и направите промене, ви сте члан Националне организације и Савез мора да вас слуша", поручио је тренер Стјепановића.