Универзитет Џадсон наградио Додикову аутократију (ВИДЕО)

Амерички универзитет Џадсон (Јудсон Университy), смјештен у држави Илиноис близу Чикага, на самом крају априла ове 2026. године додијелио је, како су то одмах пренијели режимски медији у Републици Српској, признање Милораду Додику за "посвећеност демократским принципима", што ће рећи за Додикову наводну посвећеност демократији.

Пише: Др Милан Блгојевић

Учинивши то Универзитет Џадсон је тиме рекао више о себи него о Додику, рекавши у ствари какав не треба бити истински универзитет. Кажем то будући да је Џадсон универзитет оно што зове "признањем за посвећеност демократским принципима" додијелио доказаном аутократи, чиме је тај универзитет девалвирао и себе и то своје "признање".

За то постоје двије групе разлога, од којих прву чине они везани за демократију, а другу чине разлози и докази који аргументују, односно доказују колики је аутократа Милорад Додик. Тих доказа је право мноштво па ће у овом тексту бити наведени само неки од њих.

Када је ријеч о демократији и њеним принципима елементарна је спознаја да она искључује концентрацију моћи и власти у рукама појединца, концентрацију која тог појединца и друштво организовано у државу доводи у позицију да функционишу по принципу "qуод принципи плацуит легис хабет вигорем" тј. "што се владару свиди, има снагу закона".

Умјесто тога, демократија захтијева подјелу власти која онемогућава концентрацију моћи у рукама појединца, усљед чега је демократији страно да у појединцу де фацто буду сједињени, као што је то случај у Републици Српској ево већ 20 година, законодавна и извршна власт.

Јер, како је то давно запазио и објаснио Алексис де Токвил у свом дјелу Демоцрацy ин Америца (Демократија у Америци), у демократији су: "Јавни службеници (су) и те како свјесни да власт коју имају над својим суграђанима зависи искључиво од услова да се својим понашањем изједначе са цјелокупном заједницом" - цитирано према Алеxис де Тоцqуевилле "Демоцрацy ин Америца", Волуме И, Парт И, Цхаптер XИИИ Говернмент оф тхе Демоцрацy ин Америца. 

Другим ријечима, нема демократије ако се дозволи да се појединац издигне изнад друштва и државе и претвори у њиховог господара, нити такав појединац може бити демократа. Напротив, он је аутократа, а аутократија је непријатељ демократије.

Е управо на такав аутократски начин Милорад Додик влада Републиком Српском дуже од 20 година. 

За то вријеме он је, када је то њему требало, тврдио да високи представник и ОХР у БиХ имају право да владају Босном и Херцеговином. Тврдио је то Додик у вријеме када му је требало да ОХР макне његове политичке противнике са власти коју су добили на демократским изборима, или да ОХР Додикове људе именује за руководиоце институција на нивоу БиХ.
Због тога је послије свега несувисло када са Џадсон универзитета сада кажу да Додику додјељују своје "признање" за његову наводну "посвећеност националном суверенитету".

Колико је Додик "посвећен националном суверенитету" осим већ реченог о његовом снисходљивом односу према ОХР-у када му је то требало, доказује и његова најновија снисходљивост према Кристијану Шмиту, и то опет само зато што то Додику треба, чиме гази националну сувереност.

Наиме, у апелацији коју је изјавио Уставном суду БиХ против осуђујуће кривичне пресуде коју му је изрекао Суд БиХ, Додик је понизио Народну скупштину Републике Српске. С тим у вези треба због Џадсон универзитета поновити да је у јуну 2023. Милорад Додик као аутократа наложио, а посланици из његове већине послушно изгласали Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, што је закон који је био (и остао) супротан Уставу БиХ. Међутим, такав закон није поништио Уставни суд БиХ него је то учинио Кристијан Шмит, након чега је Додик био оптужен и осуђен у Суду БиХ за неизвршење те Шмитове одлуке.

Додик у том случају приказује себе као наводног борца за националну сувереност, али је истина сасвим другачија, што најбоље доказује оно што је написао у својој апелацији против наведене пресуде Суда БиХ. Та апелација открива правог Додика, понизног и према Кристијану Шмиту. То је чињеница зато што Додик у тој апелацији за закон чије доношење је у јуну 2023. наредио својој већини у Народној скупштини каже да је сада, зато што њему треба иако тиме гази националну сувереност, тај закон поништен, а поништио га је Кристијан Шмит.

Додик у апелацији додаје и то "да су се сви правни субјекти у РС према тим поништеним законима понашали као да не постоје", да Додикове указе о проглашењу закона које је поништио Кристијан Шмит "нико није ни покушао примијенити нити су они у реалном животу проузроковали икакве посљедице", те да се "ради о законима који правно не постоје".

Све то, дакле, пише и тврди Додик у својој апелацији Уставном суду БиХ, јер му то тада треба, чиме показује своју праву ћуд. То ни у ком случају не би радио човјек који се истински бори за националну сувереност и који је демократа, већ би одлучно и непоколебљиво истрајавао на националној суверености у свакој (не)прилици, па и у апелацији Уставном суду БиХ.

Колико је Додик аутократа доказује не само претходно наведени примјер, из којег се види колико је у његовим рукама стварна законодавна власт у Републици Српској, већ се то односи и на њену Владу. Наиме, стварни господар извршне власти у Републици Српској није њена Влада, како би требало бити по Уставу Републике Српске, већ је то Милорад Додик пошто је премијер само онај кога хоће Додик.

Чак и када више није предсједник Републике, што се најбоље могло видјети у септембру прошле године, када је Народна скупштина по Додиковој наредби за премијера именовала особу коју је предложио Додик иако Додик тада није био предсједник Републике и упркос томе што Устав Српске прописује да кандидата за премијера може предложити само предсједник Републике.

Такво понашање представља кршење владавине права, што је важно рећи зато што је демократија прије свега начело законитости, како с правом истиче Филип Лово у књизи "Велике савремене демократије", а не самовоља појединца.
Стога се и на том примјеру види да је Додик аутократа, а никако демократа.

Ту чињеницу потврђује и још један доказ који сам, из низа других, оставио за крај. Ради се о ревизорском извјештају о трошењу буџетског новца у Служби предсједника Републике у 2025. години, током које је у њеном већем дијелу Додик био предсједник Републике де иуре, мада је он то био и де фацто и након што му је утврђен престанак те функције од стране ЦИК БиХ.

Дакле, у извјештају Главне службе ревизије стоји како је Служба предсједника Републике (којом влада Додик) у 2025. години потрошила 60.637.736 КМ за, казано народним језиком, непознате сврхе или, казано језиком ревизора у ревизорском извјештају, "на непоменуте расходе". Дакле, преко 60 милиона КМ је испарило, што такође доказује аутократску природу Милорада Додика и његовог апсолутистичког владања. 

Зато је, све у свему, фарса то што је урадио Џадсон универзитет давши лику какав је Додик "признање за демократију".

Др Милан Благојевић