Поразно: БиХ не увози само нафту, већ и хљеб и воду

Босна и Херцеговина је зависна о увозу основних животних намирница. То показују подаци Министарства спољне трговине и економских односа БиХ за 2025. годину, према којима је ова земља увезла прехрамбене производе у вриједности 2,72 милијарде евра.

То је три и по пута више него што се увезе нафтних деривата, који се у БиХ уопште не производе.

Међу највећим увозним ставкама су говеђе месо, пшеница, готови пекарски производи, сточна храна, те воће и безалкохолна пића. Извозе се сировине и полупроизводи, као што су смрзнуте малине, млијеко и јестива уља.

"Таква структура показује да БиХ своју прехрамбену безбједност у великој мјери ослања на регионална и европска тржишта, што је чини осјетљивом на поремећаје цијена, логистике и трговинских токова", рекао је за Радио Слободна Европа економски аналитичар Игор Гавран.

Гавран такав образац сматра сталним и дугорочним ризиком, јер раст цијена хране на свјетском тржишту директмо повећава трошкове живота у БиХ која зависи од увоза.

Босна и Херцеговина располаже обрадивим земљиштем, повољним климатским условима и традицијом пољопривредне производње, али домаћа производња не успијева да задовољи потребе тржишта.

Гавран каже да ће тако и остати без снажнијих улагања у домаћу пољопривреду, прераду и ланце снабдијевања.

Највећи увоз основних намирница

Босна и Херцеговина највећу зависност биљежи код увоза производа који чине темељ свакодневне потрошње становништва.

Међу најврједнијим увозним ставкама налазе се говеђе месо, пшеница, пекарски производи, сточна храна, чоколада, безалкохолна пића и пиво.

БиХ је у 2025. увезла месо вриједно 131,1 милијун евра што сугерише да домаће сточарство не задовољава потребе тржишта, било због недовољне производње, високих трошкова или слабије конкурентности у односу на европске произвођаче.

У 2025. години Босна и Херцеговина увезла је пшеницу у вриједности од готово 66,5 милијуна евра, док је увоз готових пекарских производа порастао за 21 посто у односу на претходну годину, досегнувши готово 70 милијуна евра. То значи да домаће тржиште у великој мјери снабдијевају страни произвођачи.

Једна од највећих појединачних ставки у увозу прехрамбених производа чине састојци за производњу алкохолних пића с 157,6 милијуна евра, затим пиво с 94,3 милиона, кафа чији увоз је 2025. године досегнуо 93,2 милијуна евра и цигарете с 88,8 милијуна евра.

Фаширане воде је у 2025. години увезено у вриједности од 146,2 милијуна евра.

Истовремено, морска риба, шкољке и морски плодови имају занемарив удио у просјечној потрошачкој кошарици, као и агруми, неке врсте поврћа, те тјестенина.

С друге стране, најврједнији извозни производи били су уље од сјемена сунцокрета или шафранике за индустријске потребе, млијеко, конзервирани производи од пилећег меса, слатки кекси, сирово сунцокретово уље, смрзнуте малине, вафли, вода, брашно и остали пекарски производи.

Млијеко је међу водећим извозним производима с 35,3 милиона, међутим значајан дио сточне хране и репроматеријала долази из увоза који је у 2025. години порастао за око девет посто, у односу на претходну, на 73,5 милијуна евра.

Доминантан увоз из Србије, Хрватске и Њемачке

Највећи дио увоза долази из Европске уније, која судјелује с око 1,21 милијарди или 54 посто укупне вриједности, док на земље регије (ЦЕФТА) отпада 557 милијуна евра или додатних 29 посто.

Међу појединачним државама највећи добављач била је Србија с увозом од око 701 милијун евра, а слиједиле су Хрватска с 334,3 милиона, Њемачка с 205,3 милиона, Италија са 183,4 милиона и Мађарска са 136,4 милиона евра.

БиХ у само двије земље извезе хране у вриједности већој од 100 милиона евра, а једини значајнији суфицит остварен је у трговини с Турском, и то 15,8 милијуна евра, понајприје због раста извоза уља и брашна.

Укупан увоз прехрембених производа у БиХ је 2025. године износио 2,72 милијарде евра, док је извоз износио приближно 619 милиона евра.

Министарство спољне трговине БиХ наводи да су више глобалне цијене сировина, хране и енергената те суше, ратови и логистички поремећаји повећали вриједност увоза у БиХ, а не већа потрошња у БиХ.

(РСЕ) Фото: БН