Посљедњи поздрав Пауну!

У Скупштини града Београда одржана је комеморација Благоју Пауновићу, легендарном фудбалеру и тренеру који је обележио историју Партизана, југословенског и српског фудбала.

Фудбал 12.12.2014 | 17:40

Сахрана преминулог члана државног тима који је 8. децембра преминуо у 67. години, а који је 1968. године освојио друго место на Европском првенству, обавиће се у петак у 14.30 на Новом гробљу. Од њега су се опростили бројни бивши саиграчи, али и љути ривали на терену, функционери ФСС и Партизана, љубитељи фудбала, пријатељи и сарадници током богате каријере. Бираним речима, легендарни Моца Вукотић подсетио је какав је фудбалер био Благоје Пауновић.

"Био је стуб одбране и Партизана и репрезентације, кључ за сребро на Европском првенству 1968. године. Красила га је велика борбеност, скок игра и фудбалска интелигенција. Увек је био баш зато бољи од ривала, добијао је дуеле без фаула, играо је срцем и главом. Клубу је увек више давао него што је тражио за себе. Било је тешко да као тренер достигне играчке висине, али је много допринео раду и проналажењу талената у Телеоптику. Оставио је нашем фудбалу сина Вељка, који иде његовим стопама", рекао је Вукотић.

"Био си душа породице, била је привилегија живети са тобом, али и обавеза да те достојно представим", рекао је Вељко Пауновић.

Репрезентативац бивше Југославије за национални тим одиграо је 39 утакмица, а неколико пута је наступао и за омладинску и младу репрезентацију бивше земље.
Заједно са Мирославом Павловићем и Драганом Холцером, сачињавао је, после чувене генерације: Чајковски, Хорват, Бошков, познату ширу одбрану националног тима, који је пронео славу југословенског фудбала широм света.

Ушао је у легенду Партизана, у клубу је провео пола века, а прошао је све селекције и црно-бели дрес носио је од 1965. до 1975. године. За Партизан је одиграо 514 утакмица, по чему је пети у историји клуба иза Момчила Вукотића, Саше Илића, Никице Клинчарског и Милана Дамјановића.

После сјајне фудбалске каријере Пауновић се касније посветио тренерском раду у земљи и иностранству. Од 1999. до 2002. је водио Телеоптик, затим Будућност Банатски Двор, Смедерево и БАСК. У Партизану, био је помоћник Милутиновића, Осима, Тумбаковића и Вермезовића.

На комеморацији су били и Саво Милошевић, Жарко Зечевић, Иван Ћурковић, Слободан Сантрач, Мустафа Хасанагић, Љубиша Тумбаковић, затим и легенде ривалске Црвене звезде Драган Џајић, Зоран Филиповић, Јован Куле Аћимовић, Станислав Караси, Владимир Петровић Пижон и бројни други људи из света фудбала.