Анализа: Ко ће бити селектор БиХ?

Челници ФСБиХ имају врло "лак" задатак - да нађу Сушићевог наследника који не тражи много новца, поштује национални кључ, верује у пласман на ЕУРО 2016 и има подршку играча, ентитетских савеза и јавности.

Фудбал 03.12.2014 | 14:40

После пораза БиХ од Израела и освојена само два бода из четири утакмице у квалификацијама за ЕУРО 2016, селектору Сафету Сушићу 17. новембра на седници Извршног одбора ФСБиХ уручен је отказ.
Потрага за новим селектором одмах је почела, можда чак и раније, али из дана у дана тај процес делује све компликованије.

И док Савез објављује штура саопштења, не помињући готово никако имена, у протеклих 15 дана у медијима се константно лицитира њима, појављују се нове кандидатуре, неки врло брзо отпадају, други упадају...

Процес избора новог селектора ФСБиХ почео је као "змајеви" квалификације - са нејасном тактиком, лутањима и без конкретног резултата.

А није да кандидата нема. Списак оних који су се понудили (и које су други понудили) је из дана у дан, часа у час, минуте у минут све већи.

Када је Вахид Халилхоџић добио отказ у Трабзону то је за бар половину од "милион селектора" у држави аутоматски значило да Ваха одмах треба на кормило "змајева". У том еуфоричном расположењу и ФСБиХ је Ваху одмах ставио на листу кандидата, тачније на врх листе, иако је било јасно да се његове шансе да наследи Сушића мере у промилима.

Челници Савеза сели су у ауто и отпутовали на Макарску ривијеру на преговоре са Халилхоџићем, које су поједини медији пратили "из минута у минут", да би се експресно вратили и саопштили оно што смо знали – Ваха (засад) није пристао.

Упркос неупитној љубави Халилхоџића према Босни и Херцеговини јасно је, хтели ми то признати или не, да је он превелик залогај за "змајеве". Није ствар у томе да је он реално прескупо тренерско име за БиХ, и он сам рекао је да му у случају преузимања БиХ новац никада не би био проблем.

Проблем је у томе што Ваха, као ни било који други врхунски тренер, не може нити треба да пристане на то да ће резултати њега и његовог стручног штаба на крају зависити између осталог и од националног кључа. Јасно је да Ваха, као тренер са великим искуством, резултатима и ауторитетом не може да пристане да му стручни штаб саставља Савез, по небулозном принципу – један Бошњак, један Србин и један Хрват.

Форсирање приче о Вахи као "првом пику" или о озбиљним преговорима с њим били су очигледно само удовољавање јавности, која га је већ поставила на клупу и на крају крајева, губљење времена.

Док се са кандидатима за селектора говори о њиховој визији "змајева", очекивањима, плановима, у исто време не дозвољава им се да бирају своје сараднике.

Сам процес избора стручног штаба није нимало лак ни за ФСБИХ, јер после договора о једном или два члана више се не гледају референце кандидата за преостале већ пре свега националност.

И поред тога од принципа се не одустаје, као што ни ентитетски савези не одустају од права да предложе своје кандидате. Тако је ФСРС, рекло би се, потпуно легитимно предложио српске стручњаке Милована Рајевца и Драгана Окуку.

Комисија за избор селектора обавила је чак и разговор са Окуком, али евидентно је да он нема подршку јавности у БиХ, посебно навијача у Сарајеву. Не због своје стручности, већ због чињенице да је својевремено водио Обилић.

Иако се бавио искључиво тренерским позивом, поједини сарајевски медији етикетирали су га као "Аркановог тренера" и готово сигурно пре самог старта искључили из трке.

Ако се зна да Љупко Петровић није преузео Сарајево само због тога што му је прикачена фотомонтажа са Жељком Ражнатовићем, тешко је веровати да би ФСБиХ ризиковао да ангажовањем Окуке навуче бес својих навијача, па се поставља питање да ли је и тај разговор, као и онај са Халилхоџићем, губљење времена.

Део одговорности сноси и ФСРС самом кандидатуром Окуке, али ту поново долазимо до до проблема равноправности. У тренуцима када се једне стране појављују кандидатуре Мехмеда Баждаревића, Фарука Хаџибегића или Баке Слишковића, кандидатуре Рајевца и Окуке су као тас на ваги од којег ће се вероватно одустати, зарад неке од позиција у стручном штабу/штабовима А селекције, омладинске селекције или женских селекција о чијим саставима се, да се не лажемо, већ прича...

У јеку потраге за новим селектором, ФСБИХ је саопштио да ће селектор бити изабран до 11. децембра, да после пропалих преговора са Халилхоџићем више не постоје фаворити и да ће "бити изабран онај најбољи, сходно и финансијама ФСБиХ".

Нимало неважан фактор у целој причи су наравно финансије, што доказује и изјава члана Извршног одбора ФСБиХ Дарка Љубојевића да је Феликс Магат, некадашњи тренер Волфсбурга, Бајерна, ХСВ-а, Нирнберга, Ајнтрахта, Шалкеа и енглеског Фулама практично већ отпао јер "њему је битан само новац".

Можда је новац био разлог због чега нико из ФСБиХ није контактирао Роберта Просинечког, који је, како је признао био заинтересован за клупу "змајева". Некадашњи фудбалер, потом и тренер Црвене звезде, на цени је па није много чекао и врло врзо је прихватио понуду Фудбалског савеза Азербејџана, вриједну милион и по долара.

Сво ово време некако у други план се ставља потреба да нови селектор БиХ мора да има велике амбиције, односно да мора да буде уверен у то да може "змајеве" после прилично неуспешног старта квалификација одвести БиХ на ЕУРО 2016. О томе је говорио тек нападач Един Џеко, па се поставља питање колико Савез вјерује у шансе за пласман на ЕУРО и да ли уопште тражи неког ко ће натерати "змајеве" да "полете" у наставку квалификација са дна Групе Б или је битно да се на новог селектора не потроши превише, ако већ свакако неће успети да избори ново велико такмичење?

Да будемо јасни, далеко од тога да је све готово за БиХ. Остало је много до краја квалификација, а овог пута и другопласирани тимови у групи иду директно на ЕУРО 2016, тамо ће се пласирати и најбољи трећепласирани, а и преостали трећепласирани имаће прилику да то изборе кроз бараж.

Ипак, после погледа на табелу тешко је навијачима БиХ извући осмех на лице, осим ако им не понудите нешто другачији приступ, попут фотомонтаже селектора Сушића који насмешен држи табелу Групе Б окренуту наопачке, са "змајевима" на солидној другој позицији, тик иза Андоре.

Фаворита за новог селектора вероватно треба тражити међу онима који су спремни да раде или су већ радили у (компликованим) условима и правилима каква владају у савезу, па би он врло лако могао бити један од бивших репрезентатоваца попут Мехмеда Баждаревића, Фарука Хаџибегића или Блажа Слишковића који је већ водио селекцију БиХ и умало стигао до пласмана на СП 2006 у Немачкој.

Има и оних које би углавном навијачи радо видели на клупи, попут Сергеја Барбареза, али он и још неки бивши играчи одраније не могу да рачунају на подршку из оба ентитетска савеза па се њихово учешће у репрезентацији може очекивати тек у улози неког од помоћника.

Иако су из ФСБиХ поручили да скраћују списак кандидата, кандидатуре за новог селектора и даље пристижу. У тренуцима док аутор овог текста куца овај текст колега саопштава: “Стигле су још четири кандидатуре – Жак Сантини, Луис Фернандез, Александар Заваров и Влатко Главаш”.

Некако делује да баш као што Сушић пред крај мандата после неуспеха није анализирао ни објашњавао своје потезе, већ је покушавао да одржи наду навијача и јавности у пласман на ЕУРО, рачунајући "у игри је још толико и толико бодова", тако се и током овог избора новог селектора не улази у суштину и не говори о евидентним проблемима и препрекама за постављање најбољег селектора, али и система, већ се распирују маштања рачунањем нових имена.

У игри је колико још селектора?