Analiza: Ko će biti selektor BiH?

Čelnici FSBiH imaju vrlo "lak" zadatak - da nađu Sušićevog naslednika koji ne traži mnogo novca, poštuje nacionalni ključ, veruje u plasman na EURO 2016 i ima podršku igrača, entitetskih saveza i javnosti.

Fudbal 03.12.2014 | 14:40

Posle poraza BiH od Izraela i osvojena samo dva boda iz četiri utakmice u kvalifikacijama za EURO 2016, selektoru Safetu Sušiću 17. novembra na sednici Izvršnog odbora FSBiH uručen je otkaz.
Potraga za novim selektorom odmah je počela, možda čak i ranije, ali iz dana u dana taj proces deluje sve komplikovanije.

I dok Savez objavljuje štura saopštenja, ne pominjući gotovo nikako imena, u proteklih 15 dana u medijima se konstantno licitira njima, pojavljuju se nove kandidature, neki vrlo brzo otpadaju, drugi upadaju...

Proces izbora novog selektora FSBiH počeo je kao "zmajevi" kvalifikacije - sa nejasnom taktikom, lutanjima i bez konkretnog rezultata.

A nije da kandidata nema. Spisak onih koji su se ponudili (i koje su drugi ponudili) je iz dana u dan, časa u čas, minute u minut sve veći.

Kada je Vahid Halilhodžić dobio otkaz u Trabzonu to je za bar polovinu od "milion selektora" u državi automatski značilo da Vaha odmah treba na kormilo "zmajeva". U tom euforičnom raspoloženju i FSBiH je Vahu odmah stavio na listu kandidata, tačnije na vrh liste, iako je bilo jasno da se njegove šanse da nasledi Sušića mere u promilima.

Čelnici Saveza seli su u auto i otputovali na Makarsku rivijeru na pregovore sa Halilhodžićem, koje su pojedini mediji pratili "iz minuta u minut", da bi se ekspresno vratili i saopštili ono što smo znali – Vaha (zasad) nije pristao.

Uprkos neupitnoj ljubavi Halilhodžića prema Bosni i Hercegovini jasno je, hteli mi to priznati ili ne, da je on prevelik zalogaj za "zmajeve". Nije stvar u tome da je on realno preskupo trenersko ime za BiH, i on sam rekao je da mu u slučaju preuzimanja BiH novac nikada ne bi bio problem.

Problem je u tome što Vaha, kao ni bilo koji drugi vrhunski trener, ne može niti treba da pristane na to da će rezultati njega i njegovog stručnog štaba na kraju zavisiti između ostalog i od nacionalnog ključa. Jasno je da Vaha, kao trener sa velikim iskustvom, rezultatima i autoritetom ne može da pristane da mu stručni štab sastavlja Savez, po nebuloznom principu – jedan Bošnjak, jedan Srbin i jedan Hrvat.

Forsiranje priče o Vahi kao "prvom piku" ili o ozbiljnim pregovorima s njim bili su očigledno samo udovoljavanje javnosti, koja ga je već postavila na klupu i na kraju krajeva, gubljenje vremena.

Dok se sa kandidatima za selektora govori o njihovoj viziji "zmajeva", očekivanjima, planovima, u isto vreme ne dozvoljava im se da biraju svoje saradnike.

Sam proces izbora stručnog štaba nije nimalo lak ni za FSBIH, jer posle dogovora o jednom ili dva člana više se ne gledaju reference kandidata za preostale već pre svega nacionalnost.

I pored toga od principa se ne odustaje, kao što ni entitetski savezi ne odustaju od prava da predlože svoje kandidate. Tako je FSRS, reklo bi se, potpuno legitimno predložio srpske stručnjake Milovana Rajevca i Dragana Okuku.

Komisija za izbor selektora obavila je čak i razgovor sa Okukom, ali evidentno je da on nema podršku javnosti u BiH, posebno navijača u Sarajevu. Ne zbog svoje stručnosti, već zbog činjenice da je svojevremeno vodio Obilić.

Iako se bavio isključivo trenerskim pozivom, pojedini sarajevski mediji etiketirali su ga kao "Arkanovog trenera" i gotovo sigurno pre samog starta isključili iz trke.

Ako se zna da Ljupko Petrović nije preuzeo Sarajevo samo zbog toga što mu je prikačena fotomontaža sa Željkom Ražnatovićem, teško je verovati da bi FSBiH rizikovao da angažovanjem Okuke navuče bes svojih navijača, pa se postavlja pitanje da li je i taj razgovor, kao i onaj sa Halilhodžićem, gubljenje vremena.

Deo odgovornosti snosi i FSRS samom kandidaturom Okuke, ali tu ponovo dolazimo do do problema ravnopravnosti. U trenucima kada se jedne strane pojavljuju kandidature Mehmeda Baždarevića, Faruka Hadžibegića ili Bake Sliškovića, kandidature Rajevca i Okuke su kao tas na vagi od kojeg će se verovatno odustati, zarad neke od pozicija u stručnom štabu/štabovima A selekcije, omladinske selekcije ili ženskih selekcija o čijim sastavima se, da se ne lažemo, već priča...

U jeku potrage za novim selektorom, FSBIH je saopštio da će selektor biti izabran do 11. decembra, da posle propalih pregovora sa Halilhodžićem više ne postoje favoriti i da će "biti izabran onaj najbolji, shodno i finansijama FSBiH".

Nimalo nevažan faktor u celoj priči su naravno finansije, što dokazuje i izjava člana Izvršnog odbora FSBiH Darka Ljubojevića da je Feliks Magat, nekadašnji trener Volfsburga, Bajerna, HSV-a, Nirnberga, Ajntrahta, Šalkea i engleskog Fulama praktično već otpao jer "njemu je bitan samo novac".

Možda je novac bio razlog zbog čega niko iz FSBiH nije kontaktirao Roberta Prosinečkog, koji je, kako je priznao bio zainteresovan za klupu "zmajeva". Nekadašnji fudbaler, potom i trener Crvene zvezde, na ceni je pa nije mnogo čekao i vrlo vrzo je prihvatio ponudu Fudbalskog saveza Azerbejdžana, vrijednu milion i po dolara.

Svo ovo vreme nekako u drugi plan se stavlja potreba da novi selektor BiH mora da ima velike ambicije, odnosno da mora da bude uveren u to da može "zmajeve" posle prilično neuspešnog starta kvalifikacija odvesti BiH na EURO 2016. O tome je govorio tek napadač Edin Džeko, pa se postavlja pitanje koliko Savez vjeruje u šanse za plasman na EURO i da li uopšte traži nekog ko će naterati "zmajeve" da "polete" u nastavku kvalifikacija sa dna Grupe B ili je bitno da se na novog selektora ne potroši previše, ako već svakako neće uspeti da izbori novo veliko takmičenje?

Da budemo jasni, daleko od toga da je sve gotovo za BiH. Ostalo je mnogo do kraja kvalifikacija, a ovog puta i drugoplasirani timovi u grupi idu direktno na EURO 2016, tamo će se plasirati i najbolji trećeplasirani, a i preostali trećeplasirani imaće priliku da to izbore kroz baraž.

Ipak, posle pogleda na tabelu teško je navijačima BiH izvući osmeh na lice, osim ako im ne ponudite nešto drugačiji pristup, poput fotomontaže selektora Sušića koji nasmešen drži tabelu Grupe B okrenutu naopačke, sa "zmajevima" na solidnoj drugoj poziciji, tik iza Andore.

Favorita za novog selektora verovatno treba tražiti među onima koji su spremni da rade ili su već radili u (komplikovanim) uslovima i pravilima kakva vladaju u savezu, pa bi on vrlo lako mogao biti jedan od bivših reprezentatovaca poput Mehmeda Baždarevića, Faruka Hadžibegića ili Blaža Sliškovića koji je već vodio selekciju BiH i umalo stigao do plasmana na SP 2006 u Nemačkoj.

Ima i onih koje bi uglavnom navijači rado videli na klupi, poput Sergeja Barbareza, ali on i još neki bivši igrači odranije ne mogu da računaju na podršku iz oba entitetska saveza pa se njihovo učešće u reprezentaciji može očekivati tek u ulozi nekog od pomoćnika.

Iako su iz FSBiH poručili da skraćuju spisak kandidata, kandidature za novog selektora i dalje pristižu. U trenucima dok autor ovog teksta kuca ovaj tekst kolega saopštava: “Stigle su još četiri kandidature – Žak Santini, Luis Fernandez, Aleksandar Zavarov i Vlatko Glavaš”.

Nekako deluje da baš kao što Sušić pred kraj mandata posle neuspeha nije analizirao ni objašnjavao svoje poteze, već je pokušavao da održi nadu navijača i javnosti u plasman na EURO, računajući "u igri je još toliko i toliko bodova", tako se i tokom ovog izbora novog selektora ne ulazi u suštinu i ne govori o evidentnim problemima i preprekama za postavljanje najboljeg selektora, ali i sistema, već se raspiruju maštanja računanjem novih imena.

U igri je koliko još selektora?