Отворен фронт и ''рат'' у Партизану!

Изборна прашина у Хумској 1 се подигла, ври на све стране, актуелна власт засад игнорише захтеве опозиционара и каже да ће њихов предлог за ванредном скупштином разматрати на следећем заседању Управног одбора.

Фудбал 12.11.2014 | 21:00

Позиција на једну, опозиција на другу страну. Одвајкада је тако било, а последњих дана се та истина са политичког терена пренела на изборе у Партизану, где различите струје покушавају да се изборе за што бољу позицију уочи наставка трке за председничку функцију.

Председник Драган Ђурић и њему одани чланови Управног одбора заказали су за 16. децембра скупштину клуба у дану кад су од опозиције, на чијем је челу Ненад Бјековић, добили писани захтев за сазивањем ванредног заседања тог тела. „Цака“ је у томе што се не зна ко ће бирати будућег председника, пошто би - ако се уважи предлог опозиције - о томе одлучивао стари скупштински сазив, на шта не пристаје актуелна власт, па је већ припремила терен за заказивање кандидационих зборова на коме ће изабрати нових 65 делегата.
„Очигледно да су у опозицији сумњали да ће изборна скупштина поново бити пролонгирана, па су се одлучили на такав корак, али то је на такав начин изгубило смисао. Скупштина ће бити одржана чак и пре него што би они испословали ванредним сазивањем. Партизан последњу утакмцу игра 11. децембра, пре тога ће бити одржани зборови, где ће се изнети план. Скупштина је заказана за 16. децембар, дакле пре Светог Николе и то је сасвим коректан датум“, каже у изјави за Спорт Душко Јовановић, потпредседник црно-белих и један од чланова Радне групе задужене за праћење изборних радњу.

Он додаје да је процедура око заказивања избора испоштована и да Статут није прекршен, иако опозиција тврди другачије.
„По Статуту на тај начин може да се сазове ванредна скупштина, али је председник дужан да је сазове у року од 30 дана. Осам од 15 дана пре заседања требало би да се покажу материјали, што значи да бисмо у том случају одржали заседање 25. или 26. децембра, што је касније од 16. децембра за кад смо је заказали. Захтев се појавио неколико минута пред Управни одбор и рекао бих да је то касно. Генерални секретар Дарко Грубор је погледао све то, заведено је, али смо решили да се тиме бавимо на наредном Управном одбору, јер је овај последњи био посвећен постављању критеријума за избор делегата и председника”, додао је Јовановић.

Насупрот актуелном руководству, опозиционари окупљени око Ненада Бјековића (међу којима су бивши директотор Алберт Нађ, портпарол Марко Вјетровић, некадашњи ас Бранко Рашовић) обратили су се председнику и актуелним делегатима Скупштине дописом у коме инсистирају на промени власти. И у документу у чији је посед дошао Спортски журнал таксативно наводе разлоге због којих Драган Ђурић мора да оде.
1) због тога што Управни одбор клуба није формирао у складу са Статутом клуба и омогућио да се на тај начин врши контрола сваке евентуалне самовоље председника клуба, тако што је број именованих чланова Управног одбора значајно мањи од прописаног;
2) због тога што Скупштина и јавност немају никаква сазнања о томе колико је новца клуб зарадио од трансфера играча, а колико је и где потрошен сав тај новац;
3) због тога што Скупштина и јавност не знају како је дошло до тога да данас постоји велики дуг клуба;
4) због тога што је након јавних иступа категорички тврдио да није истина нешто за шта се касније показало да је била апсолутна истина (рецимо, у случају Лазара Марковића), чиме је потпуно нарушио поверење јавности у реч председника клуба и нанео озбиљну штету клубу;
5) због тога што не може или не сме да на стадион клуба у коме је председник ни на једну једину трибину (укључујући и западну и источну), уђе без значајног физичког обезбеђења, које га брани од навијача ФК Партизан, што није био случај никада у историји Партизана;
6) због тога што нема лични углед ни код чланова клуба, ни код навијача, ни код бивших фудбалера или стручњака, ни у широкој јавности;
7) због тога што није у стању да изађе ни са проблемима сопствених фирми од којих је већина у огромним проблемима и блокади;
8) због тога што председник клуба мора имати друштвени углед независно од угледа који ће стећи на основу чињенице да је председник великог клуба за који навијају милиони навијача, а не обратно;
9) због тога што осим неколико појединаца не постоји дословно нико ко ће му указати поверење,
10) због бројних других разлога о којима би се могло много писати, али нема никакве потребе код свих претходно набројаних разлога.