Да не паде берлински зид...

Запитали смо се... Како би данас изгледала репрезентација Источне Немачке?

Фудбал 12.11.2014 | 19:15

Изјава Франца Бекенбауера остаће запамћена. „Бићемо непобедиви”, рекао је тадашњи селектор Немачке коментаришући уједињење западног и источног дела сада европске суперсиле. Јирген Клинсман и Лотар Матеус, већ тада владари фудбалског света, добили су сјајно друштво у ликовима Матијаса Замера, Улфа Кирстена, Томаса Дола…

Четврт века касније допринос играча са и даље запостављеног истока свео се на Тонија Кроса. Момак рођен у Грајсвелду на крајњем североистоку земље био је једини представник бившег ДДР-а који је учествовао у покоравању света на Мундијалу у Бразилу. Објективно, само су још Рене Адлер и Марсел Шмелцер имали реалне шансе да се умувају у најбољи тим уједињене Немачке, али их је Јоахим Лев прецртао пре почетка турнира. Волфзбургов Максимилијан Арнолд додуше све више скреће пажњу на себе.

Простор на којем живи нешто мање од 15 немачке популације није адекватно заступљен у националном тиму. Али нема ту говора о дискриминацији. Фудбалери из источног дела Немачке једноставно нису тај калибар.

Научен да живи у комунистичком уређењу, исток се није најбоље снашао после пада Берлинског зида. У Бундеслиги нема свог представника, у националном тиму све мање играча. На Мундијалу 1998. било их је петорица, 2002. чак седморица, 2006. четворица. Сада само Крос.
„Уједињење Немачке је нешто најгоре што је могло да се деси источнонемачком фудбалу”, рекао је својевремено Дол.

И погодио у мету. Како време одмиче све је мање играча који успеју да догурају до најбољих двадесетак. Не тако давно успевали су Оливер Нојвил, Марко Ремер, Рене Шнајдер, Штефан Бајнлих, Роберт Енке, Јенс Јеремис, Карстен Јанкер, Томас Линке, Јорг Беме, Бернд Шнајдер, Роберт Хут, Тим Боровски и пре свих Михаел Балак.

Данас у клубовима са истока нема услова за развој младог фудбалера. Уосталом, у Бундеслиги их нема, у Цвајти само три. Зато још у тинејџерским данима беже на запад. Тони Крос је Ханзу напустио са 16 година, Шмелцер је из родног Магдебурга отишао са 17, Рене Адлер из Лајпцига са 15.

Ни будућност не изгледа светло. У селекцијама У21 и У19 само је Леонардо Битенкурт, син Бразилца и играч Хановера поникао у Енерги Котбусу, са истока (из Лајпцига).

Фудбалски савез Немачке није помогао. Критичари ће рећи да је потпуно занемарио источни део. Од пада Берлинског зида репрезентација Немачке само седам пута је играла на истоку земље. Колико и у Кајзерслаутерну само примера ради.

Питамо се дакле – како би данас изгледала репрезентација Источне Немачке? И у помоћ позивамо специјализовани сајт бундеслигафанатик.цом, који је саставио овакву екипу.

На голу Ралф Фарман, који је са 14 година напустио Хемницер и потписао за Шалке, на десном беку Тони Јанчке, који је из Дрездена отишао са 16 лета и сада је стандардан у тиму Борусије Менхенгладбах. Штоперски тандем би чини искусни ветеран Рене Клингбајл (33) из Ерцгебирг Ауеа и Роберт Хут, дефанзивац Стоука, на левом беку Марсел Шмелцер из Борусије Дортмунд.

Окосницу везног реда чинили би Крос и Арнолд, на десној страни би оперисао Битенкур, на супротном делу терена Тобијас Вернер из Аугзбурга, а у нападу Нилс Петерсен, некада најбољи стрелац Цвајте, а сада голгетер Вердера – истина не баш у правој форми – и Рони Кениг из Дармштата.

На клупи Адлер (ХСВ), Клеменс Фриц (Вердер), Штефан Кучке (Падеборн), Торстен Матушка (Енерги Котбус), Ники Адлер (Сандхаузен), Роберт Теше (Нотингем Форест), Том Штарке (Бајерн Минхен) и Феликс Крос (Вердер).

Не делује застрашујуће. Опет, Немци су то. Тешко да би они пропуштали велика такмичења.