'Профо, диша зове Икера' - 17 година доцније

Прочитајте како је легендарни голман одведен са часа те 1997. да би путовао са Реалом у Норвешку. "Нико није имао појма зашто сам отишао са наставе", памти и данас.

Фудбал 04.11.2014 | 21:00
'Профо, диша зове Икера' - 17 година доцније

Култни голман Реала Икер Касиљас (33) постаће у уторак увече фудбалер са највећим бројем одиграних мечева у Лиги шампиона.

Сјајни чувар мреже наступиће против Ливерпула 144. пут у групној фази најјачег клупског такмичења на свету.

Када је први пут био у саставу? Енглески лист "Гардијан" открио је занимљиву причу у вези са тим даном.

"Икер Касиљас не може да се сети шта је цртао у конкретном часу када је позван у екипу Реала за утакмицу Лиге шампиона. Али, памти да је цртао, јер је сазнао да ће бити део тима на часу техничког, једног поподнева, у школи јужно од Мадрида".

"Дежурни ученик ушао је у свлачионицу и рекао професору да је директор школе позвао младог Икера на разговор. Икер је отишао у његову канцеларију, где му је речено да брзо мора да оде кући. Први тим Реала летео је за Норвешку и Касиљас је такође путовао".

Био је новембар 1997. Икер Касиљас имао је само 16 година. Од тог поподнева до данас освојио је три Лиге шампиона, два Европска првенства и Светско првенство у Јужној Африци. Подигао је тачно 20 трофеја, све у дресу јединог клуба за који је наступао.

Променио је 15 тренера, пет председника и три Реалова тренинг центра.

"Свети Икер" ући ће у уторак увече у историју као фудбалер са највећим бројем наступа у Лиги шампиона. Његова форма осцилирала је претходне две године, као и број наступа. На моменте је катастрофално грешио - као у финалу Лиге шампиона, а на моменте подсећао да је и даље један од најбољих голмана у Европи. На пример, на последњем "Ел Класику".

И даље памти то поподне када му је у школи речено да путује за Норвешку.

"То је била 1997. година, а сада је 2014. То је, дакле, било пре 17 година? Сунце ти...", застао је Касиљас, па наставио: "Заправо сам прилично носталгичан. Волим да гледам исечке из старих новина и старе видео снимке. Фудбал се променио".

Како се нашао у авиону за Норвешку?

"Бодо Илгнер је био повређен, а Сантјаго Кањизарес је добио јак ударац, па сам тиму био потребан као трећи голман. Дословно су ме извукли са часа техничког. Можете да замислите професора који каже: "Па, требало би да остане да ради на мом часу". Ипак, директор је био велики навијач Реала. Знао је да сам омладинац Реала и сваки пут када бисмо се срели, разговарали смо о клубу. Рекао ми је да морам да одем у клупски хотел и да се спремим за пут".

"Одвезли су ме кући школским аутобусом. Мајка је махнито паковала моју торбу уместо мене. Пресвукао само се, обукао јакну коју сам донео из кадетске репрезентације и кренули смо. Друга деца нису имала појма зашто сам напустио час. Нико тада није имао мобилни телефон. Сада где год да одете дочекани сте са телефонима са камерама".

Тако је Икер завршио у авиону уз Пеђу Мијатовића, Роберта Карлоса, Кларенса Седорфа... Никога није познавао.

"Заправо, знао сам их све, али они нису имали појма ко сам ја. Сео сам за сто са Фернандо Санзом, Моријентесом и Кањизаресом. Једва да сам проговорио и реч. Само сам седео. Изгледало је као да сам ту јер сам добио то место на лутрији", живо се сећа легендарни голман.

Шансу, наравно, није одмах добио, јер је путовао само да би попунио број и ради превентиве. Ипак, већ 2002. године постао је најмлађи голман који је икада бранио у финалу Купа/Лиге шампиона у историји. Две године потом, ушао је против Бајера у Глазгову, спасавао екипу и освојио други "ушати" пехар.

Да није очекивао тај наступ сведочи и то да је на клупи седео обучен у дрес са дугим рукавом.

Док се пресвлачио, сви играчи су морали да сачекају, док је маказама секао рукаве. Ни мајка му није била присутна, али је и без њене подршке на стадиону подигао још једном највреднији фудбалски трофеј уз "богињу".
"Када имате два Купа шампиона са 20 година, заиста рачунате да ћете завршити каријеру са бар пет или шест. Делује лако, али није тако. Све што се догодило од 2000. године најбољи је доказ за то. До ове године се чак нисмо вратили ни у финале. А, од тада је прошло 12 година. Људи почну да цене колико је тешко освајати то сваке године. Може постати тешко наћи мотивацију", памти Касиљас.

Међутим, трофеј је освојио (за сада) још једном. Пре неколико месеци, у лисабонском финалу које ће бити памћено по голу Серхија Рамоса и узбудљивој победи Реала. Наравно, могло је и да остане упамћено само по његовом киксу, који је претходио водећем голу Атлетика.

Да Серхио Рамос није погодио у надокнади за продужетак...

"Рамосов гол значио је много ствари и једна од њих је моје спасавање. Сигуран сам да бих сваког дана био критикован. Прилично сам сигуран да је неколико дневних листова морало да мења своје наслове када је изједначио. Наравно да сте на терену свесни тога. Дуго сам у овој игри".

"Памтим једну шансу Герета Бејла с те утакмице, коју замало није искористио и на основу које сте могли да видите колико су навијачи били нервозни. Видело се на њиховим лицима да мисле: 'Стиже гол, стиже гол, стиже гол'. Али, гола није било..."

Како је њему било у тим тренуцима?

"Како је било? Стојите на гол линији, размишљате о свему, а хоћете да отрчите 'горе' и да сами изједначите... Е, онда можете да замислите како сам се осетио када је Серхио изједначио. Потпуно олакшање. Нисам само размишљао о себи. Размишљао сам о свим људима тамо. Огроман, огроман значај", памти Касиљас.

Икер је и ове сезоне пред голом Реала. На челу са Кристијаном Роналдом, "краљевићи" покушавају да освоје четврти "ушати" пехар у ери Икера Касиљаса, голмана који ће остати упамћен као велики, без обзира на то колико још бранио и трофеја освојио.

Коментари / 0

Оставите коментар