Српска наивност и албански комплекси!

Ако ћемо реално, оно што се догодило у уторак увече, 14. октобра 2014. године, на стадиону Партизана у престоници Србије, Београду, није почело то вече...

Фудбал 17.10.2014 | 00:10

Ни то јутро, ни ове године, ни после жребања за квалификације за ЕУРО, ни проглашењем једностране независности тзв. Косова, ни НАТО бомбардовањем Југославије, ни током кратког живота тзв. "Велике Албаније" током Другог светског рата, ни током страдања српске војске током повлачења преко Албаније у Првом светском рату, ни када је године 1912. европска дипломатија стала у одбрану својих интереса, створивши незвисну Албанију бранећи се од руског утицаја на Балкану, ни 1878. године када су Албанци схватили да ће Словени срушити Османско царство, због чега су основали "Призренску лигу"...

Прича је почела доласком Словена на Балкан и мешањем са Илирима, Дачанима и Трачанима, односно Грцима. Још од тада, овај простор нам је тесан, па отуда сваки народ који данас живи овде има у подруму карту неке имагинарне територије, испред које стоји префикс "Велика". Концепти "Велике Албаније", "Велике Србије", "Независне Државе Хрватске", "Санстефанске Бугарске", "Мегали Грчке", итд, постојали су, постоје и постојаће.

Једна таква застава, са границама државе која никада заправо није постојала, већ је живела кратко током Другог светског рата, када су Италијани квислинзима Албанцима дали под јурисдикцију делове територија данашње Црне Горе, Србије и Македоније, довела је до прекида фудбалске утакмице и не само то, довела је до насиља на фудбалском терену, због чега ћемо поново бити тема не само у Ниону, већ широм света.

И већ јесмо...

Овај никад сажетији осврт на заједничку историју два традиционално супротстављена народа, Срба и Албанаца, нисмо поменули тек тако, већ да укажемо на то колико је сада тешко разумети и објаснити оно што се догодило у Београду. Другим речима - колико је било лако предвидети шта је могло да се догоди!

Бранећи се од оптужби да сноси део кривице за насиље које је настало када је наш фудбалер Стефан Митровић покушао мирно да спусти фашистичку заставу, како би утакмица била настављена, званичник УЕФА испричао је за енглески "Гардијан" да нису постојали услови због којих би Србију и Албанију, попут Азербејџана и Јерменије, односно Шпаније и Гибралтара, требало раздвојити још на жребању.

Он је испричао да "постоје редовни билатерални односи две земље", да "не траје оружани сукоб између Србије и Албаније", као и да "није постојао захтев ниједне од страна да репрезентације буду раздвојене".

УЕФА може да се сакрије иза ових начела, али нико у Ниону не може да порекне да се овде свесно ходало по ивици и да су два фудбалска савеза, па самим тим и државе, доведене у незавидну ситуацију. То вам је као кад родитељ, тек када се дете повреди, констатује "играчке - плачке". Људи из Ниона, иначе "завери склоним Србима", константно дају за право да размишљају о томе да нас, све овде на гомили, држе на неком виду посматрања, да нас константно стављају на тест, док се у другим крајевима Европе чини све да и најмањи инцидент буде избегнут.

Уосталом, када је УЕФА прихватила апел нашег Савеза да буде забрањен долазак гостујућих навијача, она је на неки начин признала да је погрешила још "ономад", на жребању. Из нашег угла, помало непотребно, доведени смо у ситуацију да играмо са Албанцима, за коју наступају осморица играча пореклом са Космета, дела територије због којег је наш народ не тако давно ратовао и био бомбардован, дела територије око којег се чак ни чланице саме УЕФА не слажу треба ли да буде независтан и међународно признат или не.

Холанђани су признали тзв. Косово, Шпанци нису. Хрвати јесу, Румуни нису. Итд.

"Фор политицал реасонс", стоји као објашњење када читате због чега Азери и Јермени нису могли једни против других, као и Шпанија и Гибралтар.

"Фор политицал реасонс", требало би да стоји и на столу Дисциплинске комисије УЕФА када колико сутра буду њени агенти почели да расправљају о томе ко је крив или ко је више крив или... Констатоваће да је све почело политичком (или фашистичком?) провокацијом Албанца, али то није тачно. Почело је на жребу...

Криве су све три стране, али хронологија непобитно каже следеће: Прво је грешку направила УЕФА, потом је свесно грешку направила албанска страна, а онда је претерано реаговала српска страна. Да ли ће адекватно томе бити и послагане казне наредног четвртка? Не, неће...

Ми сад морамо да будемо паметни. Да имамо две стратегије, једну спољнополитичку, другу унутрашњеполитичку. Према Европи и споља да делујемо заједно, да свуда и увек истичемо чињенице које иду у нашу корист, а чињеница је да смо мучки испровоцирани и да та застава представља фашистичко обележје. Важно је да сви са стране примете да иза једне идеје стојимо скупа. Сви.

Међутим, између себе, морали бисмо да признамо да нас је овај ударац бацио у "нокдаун", да и држава и полиција и ФСС уоче своје (бројне) пропусте и можда први пут после xy година преузму одговорност за исте, како се ништа слично, никада, нигде не би поновило. Не само да је срамота, већ је и опасно.
Овај проблем сувише је сложен да би о њему писала само једна особа. То би било претенциозно. Због тога сам разговарао са неколико пријатеља и колега, чија мишљења изузетно ценим. И са сваким од њих у потпуности, или делом, слажем се. Некада је паметније заћутати и пустити друге да причају.

За крај, ја ћу само приметити следеће... Комплетну акцију коју су извели Албанци, без обзира на то ко је све осмислио, ко извео, а ко подржао, доживљавам искључиво као демонстрацију комплекса ниже вредности и потребе за непрестаним доказивањем. Мислим тако, јер очекујем да (уколико не будемо избачени из квалификација), наша репрезентација оде тамо и на провокацију одговори победом од 0:3, узимањем три бода и одласком на ЕУРО. То би урадио онај ко је изнад свега.

Као рецимо када дође на ред сусрет Фиорентина - Јувентус, који је у Фиренци означен као "меч сезоне", а Јуве дође мирно, добије 0:2 и пришије 30 и коју звездицу на дрес, док ривала остави са... Колико? Две? Три?

ДА СЕ ВИШЕ НИКАД НЕ ПОНОВИ!