Реал је овог љета у плусу!

Мадриђани су овог лета на појачања потрошили 110 милиона евра, а продали су играче у већој вредности.

„Лако је њима када Флорентино Перез сваког лета може да искешира по 80 до 100 милиона евра на једног играча.“

То је био аргумент оних којима је мука од Реалових обесних куповина и мега трансфера. Реално, многима се попео на главу. Ниједан клуб на свету на такав начин не демонстрира силу на фудбалској пијаци као што то чини Реал Мадрид. Кад Флорентино Перез хоће неког играча, он га на крају и добије. Осим из Барселоне, вероватно у Европи не постоји фудбалер којег Перез не може купити. Јасно, кад му новца не недостаје и када нуди више од осталих.

Недавно је Дијего Симеоне рекао да он за 100 милиона купи скоро цео тим, а да Реал исту суму пороши на двојицу фудбалера. Симеоне је све био у праву, али у Реалу те ствари нису само плод обести Флорентина Переза, већ нешто неопходно да би се удовољило најразмеженијим навијачима на свету. Тако мора бити.

Финансијски фер-плеј и даље у огромном делу фудбалске Европе није најјаснија работа и чим се деси неки велики трансфер, навијачи (поготову они из сиромашнијих земаља, попут Србије) завапе како за Реал и остале важе друга правила.

Међутим, иза Реалових мега куповина се крије и озбиљна стратегија и план. Реал за разлику од Манчестер Ситија и ПСЖ-а од маркетинга заради довољно да покрпи многе велике трансфере и избалансира правила о фер-плеју.

Али, последњих година Реал је почео да доминира и у продаји фудбалера. Углавном су то играчи врхунске класе, али играчи који у Реалу једноставно немају места. За Реал су Озил или Ди Марија вишак, за Премијер лигу су они два најскупље куповине у последње две године. У Реалу, Игуаин нема места, у Италији га дочекају као куповину лета!

Имиџ најгламурознијег клуба света, нарочито од доласка Флорентина Переза, Реал је почео да користи и приликом продаја фудбалера. Некада су се лако одрицали сјајних фудбалера попут Робена, Снајдера и Макелелеа, а данас много мудрије извлаче максимум из продаја играча.

И осталим клубовима је јасно да се са Реалом не може преговарати као са другима и ипак су спремни да плате више него што би требало.

Тако су Мадриђани овог лета више зарадили него што су потрошили на фудбалској пијаци. За 110 милиона евра су купили Хамеса Родригеза, Тонија Кроса и Кејлора Наваса. Али, зато су продали Анхела Ди Марију за 75 милиона и Алвара Морату за 22 милиона европских новчаница. Борусија је откупила Нурија Сахина за седам милиона евра, а припало им је и 50 одсто (7,5 милиона) од преласка Гараја из Бенфике у Зенит. Укупно 111,5 милиона евра.

Дакле, кад се све сабере Реал није трошаџија већ клуб који је од прелазног рока зарадио милион и по евра. За тај кусур би рецимо могли да доведу неке од најбољих играча Црвене звезде или Партизана...