Real je ovog ljeta u plusu!

Madriđani su ovog leta na pojačanja potrošili 110 miliona evra, a prodali su igrače u većoj vrednosti.

„Lako je njima kada Florentino Perez svakog leta može da iskešira po 80 do 100 miliona evra na jednog igrača.“

To je bio argument onih kojima je muka od Realovih obesnih kupovina i mega transfera. Realno, mnogima se popeo na glavu. Nijedan klub na svetu na takav način ne demonstrira silu na fudbalskoj pijaci kao što to čini Real Madrid. Kad Florentino Perez hoće nekog igrača, on ga na kraju i dobije. Osim iz Barselone, verovatno u Evropi ne postoji fudbaler kojeg Perez ne može kupiti. Jasno, kad mu novca ne nedostaje i kada nudi više od ostalih.

Nedavno je Dijego Simeone rekao da on za 100 miliona kupi skoro ceo tim, a da Real istu sumu poroši na dvojicu fudbalera. Simeone je sve bio u pravu, ali u Realu te stvari nisu samo plod obesti Florentina Pereza, već nešto neophodno da bi se udovoljilo najrazmeženijim navijačima na svetu. Tako mora biti.

Finansijski fer-plej i dalje u ogromnom delu fudbalske Evrope nije najjasnija rabota i čim se desi neki veliki transfer, navijači (pogotovu oni iz siromašnijih zemalja, poput Srbije) zavape kako za Real i ostale važe druga pravila.

Međutim, iza Realovih mega kupovina se krije i ozbiljna strategija i plan. Real za razliku od Mančester Sitija i PSŽ-a od marketinga zaradi dovoljno da pokrpi mnoge velike transfere i izbalansira pravila o fer-pleju.

Ali, poslednjih godina Real je počeo da dominira i u prodaji fudbalera. Uglavnom su to igrači vrhunske klase, ali igrači koji u Realu jednostavno nemaju mesta. Za Real su Ozil ili Di Marija višak, za Premijer ligu su oni dva najskuplje kupovine u poslednje dve godine. U Realu, Iguain nema mesta, u Italiji ga dočekaju kao kupovinu leta!

Imidž najglamuroznijeg kluba sveta, naročito od dolaska Florentina Pereza, Real je počeo da koristi i prilikom prodaja fudbalera. Nekada su se lako odricali sjajnih fudbalera poput Robena, Snajdera i Makelelea, a danas mnogo mudrije izvlače maksimum iz prodaja igrača.

I ostalim klubovima je jasno da se sa Realom ne može pregovarati kao sa drugima i ipak su spremni da plate više nego što bi trebalo.

Tako su Madriđani ovog leta više zaradili nego što su potrošili na fudbalskoj pijaci. Za 110 miliona evra su kupili Hamesa Rodrigeza, Tonija Krosa i Kejlora Navasa. Ali, zato su prodali Anhela Di Mariju za 75 miliona i Alvara Moratu za 22 miliona evropskih novčanica. Borusija je otkupila Nurija Sahina za sedam miliona evra, a pripalo im je i 50 odsto (7,5 miliona) od prelaska Garaja iz Benfike u Zenit. Ukupno 111,5 miliona evra.

Dakle, kad se sve sabere Real nije trošadžija već klub koji je od prelaznog roka zaradio milion i po evra. Za taj kusur bi recimo mogli da dovedu neke od najboljih igrača Crvene zvezde ili Partizana...