По чему ће се памтити ово СП у фудбалу?

Светско првенство се ближи крају, велико финале ће бити прича за себе, а ево малог водича води кроз десет детаља који су обележили Мундијал у Бразилу.

Фудбал 11.07.2014 | 10:22

Најзанимљивије, најлепше али и најинтригантније приче са овог шампионата планете поделили смо у три дела, а у данашњем вам представљамо уводна три детаља која ће се памтити и по заврштеку такмичења.

Голмани
Када се деси неки тако головима богат Мундијал, онда би, логика то налаже, голмани требало да буду у другом плану, често и разапети због својих киксева, или збиг немоћи оних саиграча који су му најближи, но на Светском првенству у Бразилу неки чувари мреже су толико бриљирали да би у анкетама сигурно добили већу оцену од дефанзиваца, везних играча и нападача.

Све је почело мајсторијама Мексиканца Гиљерма Очое, човека који је на шампионат стигао без да има клуб, а који је први излудео бразилске навијаче. И то толико, да је са шест одбрањених зицера у ремију са селекцијом домаћина, интернетом прострујала прича о томе да има шест прстију на једној шаци, што смо вам, недуго затим, демантовали истинитом причом о његовим рукама.

Ако се за Мануела Нојера знало од раније да је међу најбољима на свету који стоје међу стативама, та његова легенда била је уздрмана крајем априла када је примио чак пет голова од Реала у двомечу у полуфиналу Лиге шампиона. На овом првенству је, међутим, маестрално чувао мрежу Немачке, капитулиравши свега у четири наврата, а помогашви тако тиму да до финала дође уз најбољу гол-разлику, +13.

Шта тек рећи за Серхија Ромера, голмана Аргентине, који је чак на четири меча сачувао своју мрежу, од тога на три узастопна, а до финала је предводио бедем "гаучоса" са 83,3% одбрањених шутева који су ишли у његов гол.

Бриљирао је и Кејлор Навас, који је после необичног детаља на припремама помогао Костарики да, иако елиминисана, Бразил напусти непоражена (ако се не рачунају кобни пенали против Холандије). Чак трипут је био биран за званично најбољег играча утакмице, против Енглеза, Грка и поменутих Холанђана, а са Мундијала је отишао одбранивши чак 91,3% шутева који су ишли ка мрежи коју је чувао.

Свакако, ту је и незаборавни рекорд Американца Тима Хауарда, који је Белгијанцима зауставио чак 16 шутева, што ниједном голману у историји Мундијала није успело на једном мечу. А било је и још бравура на црти, неких чудесних, попут Нигеријца Винсента Ењеаме, па Белгијанца Куртое и Алжирца Раиса Мболија, те нема сумње да ће многи малишани који су први пут гледали ТВ преносе са Светског првенства, а који су притом пожелели да се и они баве фудбалом, размислити да то ураде - управо са рукавицама на својим длановима.

2. Јужноамерички навијачи

Ми, Европљани, навикли смо да су навијачи добро организоване групе које функционишу скоро по војничкој хијерархији, са јасним правилима понашања, облачења и певања. У Европи, навијачи су пре свега клупски орјентинсани, док само неколико репрезентација има здушну подршку уједињених група. Обрни, окрени, некако се већ деценијама све сводило на клубаштво, па нису биле честе ни туче међу сународницима који су дошли да бодре националне селекције.

Јужноамериканци су, међутим, показали на Мундијалу у Бразилу једну потпуно другачију навијачку културу. И међу њима је било чланова озлоглашених навијачких банди, и код њих су се дешавали инциденти, али су на трибинама и улицама Бразила били пре свега - потпуно другачији људи. Они које, због велике удаљености и скупих трошкова путовања, не виђамо баш тако често када су Мундијали у Европи. Бар не у толиком броју.

Од Јужноамериканаца смо могли да учимо како се, из душе, пева химна. Како се проводи, без да је туча саставни део тога. Како навијају и госпође у годинама, и клинци и одрасли људи. Како се плеше уз фудбалске мелодије. Како се - навија.

Није било важно да ли је стадион обојен у жуто због Бразилаца или Колумбије, да ли више има оних који плачу док певају химну Чилеа или оних који се смеју када певуше "Марадона је бољи од Пелеа". Јужноамерички навијачи су своје страсти усмерили у једну емоцију, фудбалски патриотизам, из ког исијава управо оно што не успева баш тако често да уједини европске навијаче - љубав према сопственој земљи. Имали бисмо и ми, овдашњи, итекако шта да научимо из тог понашања. Али, не само ми, ако је за утеху.

3. ТВ водитељке
Не памти се када је толико лепих новинарки дошло на једно Светско првенство. Многе од њих нису се либиле ни да се разголите како би привукле пажњу, али - како је ТВ новинарство одавно почело да ставља акценат на физички изглед, и не треба да се чудимо. Уосталом, многи су уживали уз такве водитељке или репортерке.

Е сад, уместо да причамо о њима, погледајте овај клип и све ће вам бити јасно о каквим лепотицама се ради.

хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=увИYидx-Лнц