Шпанци, победе вам не опраштамо!

На крају дана обележног другим највећим изненађењем на Мундијалу - сензацијом Костарике, многи су још под утиском одласка Шпаније са велике сцене. "Фурија" је крах поднела наизглед мирно.

Фудбал 21.06.2014 | 16:55

Генерација која је тријумфовала на претходна два Европска првенства и прошлом Мундијалу сишла је у четвртак са велике сцене, праћена звиждуцима оних којима су досадиле њихове победе и стил игре.

У данима током којих су сви "одавно знали" да је Икер Касиљас био погрешна опција за гол Шпаније, да је шампион Европе и света презасићен, а да је крах фурије "неминован", немали број љубитеља фудбала слави одлазак екипе која је обележила почетак 21. века.

Свет ће добити новог владара. Европа ће се бар још две године називати шпанском фудбалском територијом.

Висенте Дел Боске одлучио је да у Бразилу пружи најуспешнијој селекцији прилику за величанствен одлазак. Није у мундијалски састав уврстио Иљарамендија, Алвара Негреда, Наваса... Не, у авиону су се, уз преуморне играче Барселоне и Реала, нашли и одавно неуверљиви Фернандо Торес, ровити Дијего Коста... Мата и Фабрегас такође, али су утакмицу против Чилеа преседели на клупи.

"Потпуно верујем у ову екипу", рекао је искусни и успешни тренер када је пред полазак за Јужну Америку упитан зашто је позвао Фернанда Тореса. Он није заборавио да је баш "Ел Нињо" постигао гол и наместио један у победи над Италијом у финалу Европског првенства 2012. Није заборавио, као што су многи заборавили да је репрезентација Шпаније ипак у последњих шест година задужила фудбал и била најдоминантнија у новијој историји.

"Нисмо заслужили да овако одемо", рекао је Касиљас, који је учествовао у настанку, расту, доминацији, па болном паду генерације која је пре шест година одушевљавала, па затим учинила фудбал "досадним" и приморала већину да навија против ње - само да би неко други побеђивао. У четвртак је то био Чиле.

Иако су многи заиста претпостављали да ће неко други у Бразилу подићи најзначајнији трофеј, мало ко је заиста очекивао четвртфинале и полуфинале без шампиона света. Последњи пут, Шпанци су испали са Мундијала 2006, поразом од Француске 1:3. Тог дана дрес селекције са Пиринеја чинили су Икер Касиљас, Серхио Рамос, Ћави, Ћави Алонсо, Сеск Фабрегас, Давид Виља и Фернандо Торес.

Ћави је провео сваки минут на терену у освајању титула шампиона Европе 2008. и 2012, као и титуле шампиона света 2010. И у периоду најоштријих напада на шпански стил фудбала, знао је да изјави:

"Ако не побеђујете, све мора да се промени. Али, не мењате имена. Не мењате идентитет. Филозофија не може бити изгубљена. Наши навијачи не би разумели тим који би стао на своју половину и чекао шансу из контри. Нажалост, људи гледају екипе само кроз резултате и успехе које постижу"

"Уосталом, живећемо или умрети од нашег стила игре", објаснио је он.

Сабирајући утиске, Висенте Дел Боске признаје пораз, не и потпуну капитулацију. У разговору са новинарима рекао је екипу од септембра чека нови циклус, са новим циљем - одбраном континенталне титуле. Извесно је да ће на том задатку Шпанију представљати нови играчи. Није искључено - и нови селектор.

"Ако сам терет, отићи ћу", изјавио је тренер, који је на клупи "фурије" наследио Луиса Арагонеса и водио је до светске и еврпске титуле 2010. и 2012.

Уз то, оштро је одговорио на критику Ћавија Алонса, који је рекао да екипа више не осећа глад.

"Када људи више не могу да нађу фудбалске разлоге зашто се нешто догодило, онда траже нешто друго. Ствар је у томе да смо изгубили јер је противник био бољи од нас. Једноставно је. На крају се све своди на то шта урадите на терену, а ми смо били надиграни. Истина је да нисмо на нивоу који смо показали на претходним турнирима", подвукао је Дел Боске.