Заборављени трагови српске војске

Више од 6.000 српских војничких гробаља налази се у 50 држава широм света. Само у Македонији, има их неколико десетина. Нажалост, ни у години у којој се обележава стотину година од Великог рата, готово ништа није урађено на њиховом уређењу.

На српском војничком гробљу на периферији Битоља, на металним крстовима нема имена - само бројеви. Изнад се налази костурница у којој су посмртни остаци 4.400 српских војника страдалих у Горничевској бици, једној од најзначајнијих за пробој Солунског фронта, и кости ратника из Балканских ратова.

О гробљу брину једино представници Српско-македонског друштва. На простору од Битоља до Кајмакчалана има око 75 пуковских гробаља српских незнаних јунака.

Председник Српско-македонског друштва Драгиша Страхињић процењује да би релативно брзо могла да се сазнају њихова имена.

"То зависи од архиве. Ако су сложни и ако отворе документа, то је за месец дана", каже Страхињић и поручује Београду да се одужи Солунцима.
Тридесетак километара од Битоља, у селу Бачу налази се рушевина куће у којој је била Врховна команда српске војске и у којој је једно време боравио краљ Александар.

На пола пута од Битоља према Кајмакчалану има још једно српско војничко гробље, у Скочивиру. Још један заборављени траг српске војске у Првом светском рату о коме брине само српско-македонско пријатељство.

Пут до врха Кајмакчалана, лошији него пре Другог светског рата. Ни Меморијални комплекс није у добром стању.

"Зашто српска деца не дођу? Нека се организује екскурзија, па да виде та гробља", каже Страхињић и истиче да на Кајмакчалану виђа и Американце.

У трагању за необележеним и запуштеним хумкама, Друштву Српско-македонског пријатељства помажу Удружење ратних добровољаца 1912-1918. и Планинарско друштво Копаоник.

Сви они се надају да ће, једног дана, на ред доћи и ексхумација, како би Солунци почивали на једном месту.