Николић са Путином у Москви

Председник Србије Томислав Николић данас почиње дводневну радну посету Москви, а у Београду се надају да би руски председник Владимир Путин већ у децембру могао да посети Србију и отвори почетак радова на „Јужном току”.

Република Српска 29.10.2013 | 08:51 Председник Србије Томислав Николић данас почиње дводневну радну посету Москви, а у Београду се надају да би руски председник Владимир Путин већ у децембру могао да посети Србију и отвори почетак радова на „Јужном току”. Николић ће се сутра сусрести са Путином, а разговараће се, како је најављено из кабинета председника Србије о билатералним односима две земље, напретку радова на „Јужном току”, о руским улагањима у српску железницу, актуелним и потенцијалним инвестицијама у Србију, извозу Србије у Русију и о актуелној ситуацији у свету. За сутра је предвиђено учешће председника Николића на руско-српској инвестиционој конференцији на којој ће више од 70 пројеката из различитих сектора привреде бити представљено потенцијалним инвеститорима. Наши званичници очекују да би руски председник могао ускоро да дође у Србију и то можда на отварање почетка радова на „Јужном току” који би требало да крену у децембру. У амбасади Русије у Београду, међутим, кажу за наш лист да они још немају информацију о могућој посети Путина Београду. Изградња „Јужног тока” и Косово и Метохија биле су две најзначајније теме на којима су Москва и Београд у протеклим годинама тестирали своје пријатељство. Русија је доследно подржавала став Београда у Уједињеним нацијама, али је Београду више пута замерано и да, упркос чврстом ставу да неће признати независност јужне српске покрајине, ипак не могу бити већи Срби од самих Срба. С друге стране, власт у Београду је упркос неким противљењима на унутрашњој сцени истрајала на идеји изградње „Јужног тока”. И продаја НИС-а руском партнеру била је на мети оштре критике. Европска комисија је упозорила Београд да у спровођењу нафтно-гасног аранжмана са Русијом мора да пази да се поштују одредбе уговора о енергетској заједници, на шта је Србија обавезна као земља која је на путу ка ЕУ. Доласком на власт нове коалиције на челу са Српском напредном странком у мају прошле године многе ствари се убрзавају. После неколико година одлагања потписује се уговор о стратешком партнерству са Русијом, али се потписује и Бриселски споразум којим се уз посредство Европске уније убрзано иде ка решавању питања Косова и Метохије. Коначно, и проблем са изградњом „Јужног тока” би требало да буде стављен „ад акта”. Градња гасовода којим би се из Русије испод Црног мора допремао гас до Бугарске и Србије и даље до Италије и Француске, а која је требало да почне децембра прошле, почеће у Србији, децембра ове године. Осим објективних („Србијагас” није имао новца да сам крене у цео пројекат, а није на време усвојен ни закон о „Јужном току” – лекс специјалис, којим је овај гасовод добио статус пројекта од националног значаја) радове су можда више кочили политички разлози. Уколико би руски председник заиста дошао на отварање радова на „Јужном току” за Предрага Симића, професора на Факултету политичких наука, то би био знак да Москва употребљава и „тешку артиљерију” у покушају да Србију ипак задржи на „правом” курсу, то јест у оквирима онога што је било у време Бориса Тадића, те војне и политичке неутралности: „Србија није за Русију практично значајна, али јесте симболички, јер је једна од ретких земаља која није још ушла у НАТО. Београд је потписао договор о стратешком партнерству, али је онда појурио на Запад и отишао веома далеко, а како ми се чини отићи ће још даље. Бриселски споразум је значио крупан отклон од Русије и заокрет ка Западу. Чини ми се да Русија у овом тренутку можда покушава да спаси оно што се спасти може, да Србију задржи у некаквим прихватљивим оквирима. Почетак изградње ’Јужног тока’ и долазак Путина требало би томе да допринесе”, оцењује.