Nikolić sa Putinom u Moskvi

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas počinje dvodnevnu radnu posetu Moskvi, a u Beogradu se nadaju da bi ruski predsednik Vladimir Putin već u decembru mogao da poseti Srbiju i otvori početak radova na „Južnom toku”.

Republika Srpska 29.10.2013 | 08:51 Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas počinje dvodnevnu radnu posetu Moskvi, a u Beogradu se nadaju da bi ruski predsednik Vladimir Putin već u decembru mogao da poseti Srbiju i otvori početak radova na „Južnom toku”. Nikolić će se sutra susresti sa Putinom, a razgovaraće se, kako je najavljeno iz kabineta predsednika Srbije o bilateralnim odnosima dve zemlje, napretku radova na „Južnom toku”, o ruskim ulaganjima u srpsku železnicu, aktuelnim i potencijalnim investicijama u Srbiju, izvozu Srbije u Rusiju i o aktuelnoj situaciji u svetu. Za sutra je predviđeno učešće predsednika Nikolića na rusko-srpskoj investicionoj konferenciji na kojoj će više od 70 projekata iz različitih sektora privrede biti predstavljeno potencijalnim investitorima. Naši zvaničnici očekuju da bi ruski predsednik mogao uskoro da dođe u Srbiju i to možda na otvaranje početka radova na „Južnom toku” koji bi trebalo da krenu u decembru. U ambasadi Rusije u Beogradu, međutim, kažu za naš list da oni još nemaju informaciju o mogućoj poseti Putina Beogradu. Izgradnja „Južnog toka” i Kosovo i Metohija bile su dve najznačajnije teme na kojima su Moskva i Beograd u proteklim godinama testirali svoje prijateljstvo. Rusija je dosledno podržavala stav Beograda u Ujedinjenim nacijama, ali je Beogradu više puta zamerano i da, uprkos čvrstom stavu da neće priznati nezavisnost južne srpske pokrajine, ipak ne mogu biti veći Srbi od samih Srba. S druge strane, vlast u Beogradu je uprkos nekim protivljenjima na unutrašnjoj sceni istrajala na ideji izgradnje „Južnog toka”. I prodaja NIS-a ruskom partneru bila je na meti oštre kritike. Evropska komisija je upozorila Beograd da u sprovođenju naftno-gasnog aranžmana sa Rusijom mora da pazi da se poštuju odredbe ugovora o energetskoj zajednici, na šta je Srbija obavezna kao zemlja koja je na putu ka EU. Dolaskom na vlast nove koalicije na čelu sa Srpskom naprednom strankom u maju prošle godine mnoge stvari se ubrzavaju. Posle nekoliko godina odlaganja potpisuje se ugovor o strateškom partnerstvu sa Rusijom, ali se potpisuje i Briselski sporazum kojim se uz posredstvo Evropske unije ubrzano ide ka rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Konačno, i problem sa izgradnjom „Južnog toka” bi trebalo da bude stavljen „ad akta”. Gradnja gasovoda kojim bi se iz Rusije ispod Crnog mora dopremao gas do Bugarske i Srbije i dalje do Italije i Francuske, a koja je trebalo da počne decembra prošle, počeće u Srbiji, decembra ove godine. Osim objektivnih („Srbijagas” nije imao novca da sam krene u ceo projekat, a nije na vreme usvojen ni zakon o „Južnom toku” – leks specijalis, kojim je ovaj gasovod dobio status projekta od nacionalnog značaja) radove su možda više kočili politički razlozi. Ukoliko bi ruski predsednik zaista došao na otvaranje radova na „Južnom toku” za Predraga Simića, profesora na Fakultetu političkih nauka, to bi bio znak da Moskva upotrebljava i „tešku artiljeriju” u pokušaju da Srbiju ipak zadrži na „pravom” kursu, to jest u okvirima onoga što je bilo u vreme Borisa Tadića, te vojne i političke neutralnosti: „Srbija nije za Rusiju praktično značajna, ali jeste simbolički, jer je jedna od retkih zemalja koja nije još ušla u NATO. Beograd je potpisao dogovor o strateškom partnerstvu, ali je onda pojurio na Zapad i otišao veoma daleko, a kako mi se čini otići će još dalje. Briselski sporazum je značio krupan otklon od Rusije i zaokret ka Zapadu. Čini mi se da Rusija u ovom trenutku možda pokušava da spasi ono što se spasti može, da Srbiju zadrži u nekakvim prihvatljivim okvirima. Početak izgradnje ’Južnog toka’ i dolazak Putina trebalo bi tome da doprinese”, ocenjuje.