"Маркале" сиријског рата?

Угледни израелско-амерички аналитичар и публициста Јозеф Бодански објавио је анализу под називом "Да ли би хемијски напад у Гути могао да буде 'Маркале' сиријског рата", у којој појашњава разлоге извођења "фолсфлег" операција с циљем изазивања војних интервенција западних земаља.

Република Српска 24.08.2013 | 14:25 Угледни израелско-амерички аналитичар и публициста Јозеф Бодански објавио је анализу под називом "Да ли би хемијски напад у Гути могао да буде 'Маркале' сиријског рата", у којој појашњава разлоге извођења "фолсфлег" операција с циљем изазивања војних интервенција западних земаља.Он је напоменуо да су у августу 1995. године западне владе, а посебно тадашњи предсједник САД Бил Клинтон били у великом "процјепу", јер су преговори са Србима добро напредовали пошто је бивши предсједник СР Југославије Слободан Милошевић исказао флексибилност без преседана и прихватио практично све захтјеве које му је Запад изнио. "Због тога, постало је политички и правно немогуће да Запад, предвођен САД, покрене војну интервенцију НАТО-а коју је Клинтон обећао Алији Изетбеговићу како би рат био окончан у корист муслимана". "Онда је 28. августа 1995. године јављено да све указује на то да је минобацачка граната погодила пијацу Маркале у Сарајеву", подсјећа Бодански. Он наводи да је тадашњи командант мировних снага УН у Сарајеву, руски пуковник Андреј Демуренко одмах са тимом Унпрофора отишао на минобацачке положаје Војске Републике Српске /ВРС/ и процијенио да ниједно од оружја није могло бити употријебљено за испаљење, те да је ВРС погрешно оптужена за напад на Маркале. "Ипак, тобоже као одговор на масакр, НАТО је покренуо бомбардовање снага ВРС, и убрзо је то донијело превагу у корист муслимана", напомиње Бодански. Бодански је подсјетио и да је 31. августа 1995. године тадашњи уредник магазина "Нувел Обзерватор" Жан Данијел написао чланак "Без лажи о БиХ". У том чланку, Жан Данијел је описао разговор са тадашњим француским премијером Едуардом Баладиром о интервенцији НАТО-а и мотивима. "Да ли су муслимани извршили масакр над сопственим народом", упитао је Данијел. "Да", без оклијевања је потврдио Баладир, "али су бар приморали НАТО да интервенише". Осамнаест година послије, 21. августа 2013, извршен је хемијски напад у предграђу Дамаска и, према мишљењу Боданског, то би могло постати "Маркале' сиријског рата". "Сиријска опозиција саопштила је да је 21. августа извршен масовни хемијски напад у Гути, од којег је наводно погинуло 1.300 особа, укључујући више стотина дјеце". "Као и у претходним нападима за које је окривљивана администрација сиријског предсједника Башара ал Асада, нападачи су употријебили нервни гас сарин". "Одмах након тога, сиријска опозиција преплавила је западне медије фотографијама погинулих, без кључног доказа о нападу и починиоцима", подсјећа Бодански. Додаје да је, у контексту обновљених позива за увођење зоне забрањеног лета, опозиција тврдила и да је хемијски напад био дио масовног бомбардовања из ваздуха сиријских ваздухопловних снага. "Међутим, на фотографијама опозиције нису приказане жртве које имају ране од гелера, што је карактеристично за бомбардовање из ваздуха." "Упорна негирања сиријске владе о било каквој умијешаности у напад Запад је углавном негирао", наводи Бодански и додаје да делегацији тима стручњака УН и страним дипломатама опозиција не дозвољава да посјете мјесто напада због "страха за њихову безбједност". Бодански је оцијенио и да је веома значајан контекст напада, посебно због чињенице да је у насељу Гута 19. августа више од 50 локалних опозиционих бораца и њихових лидера "положило оружје" и прешло на страну владиних снага. "Неколицина локалних лидера који су повезивани са опозицијом појавили су се на сиријској телевизији, гдје су осудили џихадисте и њихове злочине над локалним становништвом и нагласили да је Асадова администрација истински заштитник народа и њиховог интереса", навео је Бодански. Он је нагласио и да се неколико десетина бивших побуњеника придружило сиријским владиним снагама, те да је због свега тога посљедње што би Асадова администрација учинила злочин у области Гуте, гдје је локално становништво масовно промијенило страну. "За опозицију, освета због сличне издаје и застрашивање других потенцијалних издајника постала је потреба." "Чак шта више, због неуспјеха марша на Дару и Дамаск постоји хитна потреба да опозиција изазове западну војну интервенцију прије него што оружана побуна у потпуности пропадне и Асад однесе побједу", оцијенио је Бодански. Он је додао да је, упркос томе што је у Вашингтону све веће противљење војној интеренцији у Сирији, "унутрашњи круг" предсједника САД Барака Обаме изнио јасан став да су посвећени "хуманитарном интервенционизму" какав је био у БиХ, на Косову и у Либији. "У недостатку легитимних националних интереса, интервенција предвођена САД мора бити заснована на хуманитарним разлозима попут одмазде за злочине и хемијске нападе", закључио је Бодански.