Naslage ispod očiju ukazuju na povišen holesterol

Posledice visokog nivoa masnoća u krvi mogu da budu višestruke i da zahvate različite organe. Mnogo veća posledica od nakupljanja masnoća na koži jeste njihovo taloženje na unutrašnjim zidovima krvnih sudova.
 

  • Magazin
  • Zdravlje


POVIŠENE vrednosti holesterola u krvi ne daju nikakve simptome. Najčešće se otkriju slučajno, tek ako se uradi analiza krvi. Međutim, promene na koži oko očiju, u vidu žućkastih naslaga sa unutrašnje strane kapaka, mogu da budu jasan pokazatelj povišenog "lošeg" i smanjenog nivoa "dobrog" holesterola.

Doktorka Jelica Bjekić Macut, endokrinolog Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa" kaže da su žućkaste naslage oko očiju - ksantomi i ksantelazme, češće kod naslednih oblika hiperlipoproteinemija.

- Mogu da se jave i kod osoba koje nemaju povišene vrednosti holesterola u krvi - priča dr Bjekić. - Ipak, ukoliko pacijent primeti da ih ima potrebno je da uradi analize na nivo lipida u krvi.

Ksantomi mogu da budu u vidu većih ili manjih čvorova, od žućkaste do smeđe ili purpurnocrvene boje. Osim na koži kapaka, javljaju se i na sluzokoži, tetivama, ligamentima, na srcu i krvnim sudovima, u centralnom nervnom sistemu, na rožnjači i retini. Kod ksantoma na tetivama boja kože koja ih prekriva ne menja boju. Ksantomi pločastog oblika nazivaju se ksantelazme, a ove promene nastaju kao posledica nakupljanja masnoća u potkožnim ćelijama.

Međutim, mnogo veća posledice od nakupljanja masnoća na koži jeste njihovo taloženje na unutrašnjim zidovima krvnih sudova.

- Kada je u većim koncentracijama od normalnih, holesterol učestvuje u nagomilavanju masnih naslaga duž arterija u organizmu - kaže dr Bjekić. - Kao posledica toga može da nastane periferna bolest arterija, a daljom progresijom i formiranje tromba na mestu plaka, kao i potpuno zapušenje krvnog suda. U zavisnosti od arterije koja je zahvaćena nastaje srčani ili moždani udar, ili infarkt drugih organa koje te arterije ishranjuju.

Naša sagovornica kaže i da se ateroskleroza razvija godinama. Već u doba adolescencije mogu da se pojave početne naslage masti na arterijama. Kod pojedinih, bolest napreduje brže pa se javi već u tridesetim, ali češće se ispolji nakon ulaska u šestu deceniju.

- Prema rezultatima studija, muškarci sa ukupnim holesterolom većim od 8 mmol/l, a žene sa većim od 6 mmol/l imaju tri do pet puta veći rizik da obole od ishemijske bolesti srca tokom sledećih pet godina života - kaže dr Bjekić. - Pokazano je i da se smanjenjem lošeg holesterola (LDL) smanjuje rizik od infarkta srca za 40 odsto.

Posledica visokog holesterola može da bude i pojava masne jetre.

- Visoki holesterol povećava rizik od pojave masne jetre, a sam poremećaj njenog rada može da izazove visok holesterol jer se on razlaže u ovom organu - kaže dr Bjekić. - Za pojavu masne jetre odgovorno je i nakupljanje triglicerida u njenim ćelijama ili ovo stanje nastaje kao posledica metaboličkog sindroma kada su udružene gojaznost, šećerna bolest tipa 2 i povećani trigliceridi.

LEKOVIKRITERIJUMI za uvođenje lekova za snižavanje povišenog lošeg holesterola razlikuju se od pacijenta do pacijenta. - Kod pacijenata sa šećernom bolešću i onih koji su preležali infarkt srca, vrednosti LDL-a moraju da budu još niže od uobičajenih preporučenih granica, dok se kod mlađih, zdravih ljudi tolerišu i više vrednosti holesterola, tako da je odluka o početku terapije individualna - objašnjava dr Jelica Bjekić.

Novosti
foto:internet

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.