SP, predstavljamo: Kolumbija...
Ima li taksista iz Argentine dovoljno karika za titulu? Favorit iz senke vreba svoju šansu.
Fudbal 17.06.2018 | 11:45
Četiri godine kasnije, Kafeterosi se nalaze na generacijskoj prekretnici i zauvek bi mogli da preseku vrpcu sa mračnim senkama prošlosti. Vremenom kada su nasilnim južnoameričkim okruženjem i lako potkupljivim društvom vladali narko karteli, gde je izlazak na teren bio pitanje života i smrti, a fudbal najdraža igračka Pabla Eskobara.
Svetla velike ruske pozornice čekaju novu verziju ekipe koja je zadivljujućom lepotom igre oborila sve predrasude, porušila sve barijere i umalo postala najlepša priča brazilskog fudbalskog romana. Kolumbija 2.0 spremna je da postane mnogo više od čuda jednog turnira.
Hoze Pekerman pred sobom ima „zlatnu generaciju“ kolumbijskog fudbala i resurse da se ravnopravno bori protiv svakog takmaca. Dobro popunjen sastav. Na svakoj poziciji su igrači sa iskustvom iz najjačih evropskih liga. Dobio je Pekerman bezrezervnu podršku kompletne javnosti kada je odlučio da napravi radikalni rez, promeša karte i u špilu iz 2014. zadrži samo najvažnije štihove. Imao je dovoljno hrabrosti da iz tima izostavi Duvana Zapatu - bio dugo povređen, ali i dalje vlada mišljenje da je trebalo da ide -, Edvina Kardonu izbacio je zbog rasističkih uvreda na račun igrača Južne Koreje, bez poziva ostavio Džejsona Murilja, Stefana Medinu, Pabla Armera i Teofila Gutijereza, presekao je kineske veze sa Đovanijem Morenom i Fredijem Guarinom. I niko mu nije zamerio na tome.
U stručni štab uveo je Estebana Kambijasa, koga gleda kao sina i želi da u svom timu ima pravog pobednika. Ojačao je tako argentinski lobi uz sebe, pošto su od ranije tu Nestor Lorenco, Patrisio Kamps i Pablo Garabeljo, te kondicioni trener Eduardo Urtasun. Jedini Kolumbijac u štabu je trener golmana Eduardo Garsija. Kambijaso sa sobom nosi ogromno iskustvo, zna kako se dobijaju veliki mečevi, a ekipa ga je oberučke prihvatila. Još jedan važan element dobre hemije u timu.
Istina, Kolumbija sada ne igra tako ubedljivo kao pre četiri godine, ali je Pekerman uspeo da zadrži glavnu bazu igrača, kompaktnost među linijama, filozofiju, homogenost, a dobio je mnogo na iskustvu. Upravo će na konto iskustva graditi put do novog uspeha, a nezgodna i izazovna grupa sa Poljskom, Japanom i Senegalom nateraće ekipu da od starta bude na visini zadatka.
Najveće otkrovenje Mundijala u Brazilu Hames Rodrigez biće ponovo u centru pažnje, a pozajmica Bajernu i dolazak Jupa Hajnkesa ispostavili su se ključnim za vraćanje poljuljanog samopouzdanja. Spreman je da ponovo bude lider tima i čovek s upotrebljivom loptom u svakom trenutku. Karlos Baka, Huan Kvadrado, David Ospina i Kristijan Zapata stariji su četiri godine nego li u Brazilu i njihov kvalitet biće od velikog značaja. Brzo sazrevanje Džerija Mine i Davinsona Sančeza daje Pekermanu drastično kvalitetnije opcije u srcu odbrane i oni bi trebalo da nose Kolumbiju u narednoj deceniji. Radamel Falkaodobija svoju prvu, verovatno i jedinu šansu da zaigra na Mundijalu i poneće kapitensku traku. Nije ga bilo na prošlom šampionatu zbog povrede koja mu je umalo potpuno uništila karijeru, ali su mu dobre igre u Monaku vratile prepoznatljivi ubilački instikt u šesnaestercu i vidljivo je da ponovo uživa u fudbalu.
Uoči Svetskog prvenstva Hoze Pekerman odlučio se da ekipu ne maltretira sa mnogo pripremnih susreta. Egipat je bio jedini protivnik, a utakmica odigrana u Bergamu nije ostavila mnogo nedoumica. Njegov prvi izbor u sistemu biće „4-2-3-1“ i to je pokazao protiv Egipta, kada je na teren izveo gotovo najjači sastav. Varijacije, zavisno od rezultata i protivnika, biće defanzivnija formacija „4-3-2-1“ gde će tražiti veću kompaktnost i čvrstinu na sredinu terena, uz mogućnost da se iz brzih kontri traži šansa za gol, ili „4-2-2-2“ kada je potrebno da se na juriš stigne do gola, uz dva brza krila i dva klasična špica u šesnaestercu.
Glavna Pekermanova ideja ostaće nepromenjena - da Hames Rodrigez ima punu slobodu u srcu veznog reda i da svojim loptama razigrava munjevita krila Izkijerda i Kvadrada, što će igri dati mogućnost brze transformacije, uz snažan odbrambeni presing. Najveća razlika u odnosu na prošlo Svetsko prvenstvo jeste defanzivna linija. Bekovi imaju veći balans i podjednako dobro rade posao u oba smera, ali će imati zadatak da Kolumbiji donesu veću kompaktnost, uz obaveznu napadačku podršku ofanzivnijim saigračima. Štoperski tandem Mina - Sančez je verovatno i najtalentovaniji na celom turniru, odlično se uklapa u Pekermanov sistem i njihova snaga i poletnost biće na ozbiljnom testu. Na kraju Radamel Falkao će pokušati da iskoristi ogromno iskustvo u kaznenom prostoru i završi sve što mu saigrači stave na talon. Motivacije mu definitivno neće faliti.
Na golu će siguran biti David Ospina. Mada nije imao sezonu za pamćenje, ali to je najviše zasluga svih turbulencija kroz koje Arsenal prolazi. Umeo je da pokaže Arsenu Vengeru da je više nego dostojna zamena za Petra Čeha, branio je u kup mečevima i Ligi Evrope, gde su Tobdžije došle do polufinala. Na golu Kolumbije jednostavno je nezamenjiv, uprkos onom teškom kiksu protiv Paragvaja, kada je usred Barankilje rivalu poklonio veliku pobedu.
Njegove zamene biće dvojica čuvara mreže domaće proizvodnje - Kamilo Vargas iz Deportiva i Hoze Kvadrado iz Kaldasa. Obojica su, manje-više, anonimusi, ali u njih Pekerman veruje. Prvi nikada nije uspeo da se probije kraj Ospine i stalno je u njegovoj senci. Drugi je poziv dobio više na konto iskustva i dobre hemije u svlačionici, ali i da bi se ispunila određena kvota onih koji dolaze i lokalnog prvenstva.
U budućnosti Kolumbija neće morati da brine previše, jer dolazi cela plejada mladih golmana spremnih da preuzmu palicu od starijih kolega. I svi imaju po 22 godine. Pre svih ističe se mladi golman Atletiko Uile Đovani Bangera, koji pokazuje vrlo dobar kvalitet. Ivan Arboleda je bio na širem spisku, Kristijan Bonilja je golman olimpijske selekcije, a u prvom timu našao se tokom Kopa Amerike 2015. i 2016. godine. Njegova zamena u olimpijskom timu Luis Urtado takođe ima zanimljivu budućnost, kao i Luis Vaskez i Alvaro Montero, takođe momci sa određenim iskustvom u olimpijskom timu.
Desni bok pripada zvanično najboljem igraču Eredivizije Santijagu Arijasu. Ove sezone je prosto eksplodirao! Odlično se snalazi na oba boka, cele sezone je bio konstantan i iza sebe je ostavio tri gola i šest asistencija. Vrlo ofanzivan fudbaler, koji nretko kada zapostavlja svoje defanzivne zadatke. Kvadradoi on mogu da naprave čudo po desnom boku.
Kraj njega naći će se najskuplji kolumbijski defanzivac Davinson Sančez. Daleko najveći odbrambeni potencijal u Kolumbiji još od Ivana Kordobe. Njegova karijera doživela je vrtoglavi uspon posle eksplozije u Ajaksu, sa kojim je igrao finale Lige Evrope prošle godine, posle čega ga je Totenhem kupio za 40.000.000 evra. Naterao je Tobija Alderveirelda da ga gleda sa klupe kao parnjaka Janu Fertongenu. Snažan, atletski strašan, sa odličnim instiktom za postavljanje. Štoper kakav se poželeti može.
Sa njim srce odbrane deliće Džeri Mina. Kolumbijski grumen zlata nema baš dobar početak u Barseloni, gde je zimus stigao iz Palmeirasa za 12.000.000 evra. Ali, uz Đerara Pikea i Samuela Umtitija je mnogo učio i željan je dokazivanja. Na papiru Sančez i on čine najlogičniji par, mada je Oskar Muriljo sigurniji izbor. Daleko je iskusniji od Mine i mogao bi da bude prava potpora Sančezu. Na kraju tu je i Kristijan Zapata koji nije igrao mnogo u Milanu, ali je jedan od ljudi u koje Pekerman mnogo veruje. Pritom, može da pokrije i mesto desnog beka, gde Arijas praktično nema konkurenciju.
Najveći peh Kolumbija je doživela na levom beku. Odlični Fabijan Fabra povredio je prednje ukrštene ligamente na treningu i pred njim je duga pauza. Fabra je Arijasova verna kopija na suprotnom boku i u dresu Boke Juniors odigrao je vrlo dobru sezonu. Umesto njega na spisak naknadno je pozvan prekaljeni Farid Dijaz, bek Atletiko Nasionala za koji je odigrao 13 utakmica. Ipak, Pekermanu se sviđaju njegova inteligencija i borbeni duh. Zbog toga je odigrao osam utakmica tokom kvalifikacija. Ipak, može se reći da je najslabija karika u timu. Baš kao i, doduše, jedna od dve pozicije zadnjeg veznog.
Dijazu će konkurencija biti standardni Mohika i šansu bi mogao da traži na konto umora svog kolege, inače u poznim igračkim godinama (34).
Mesta zadnjeg veznog popuniće neumorni Karlos Sančez, iza koga je solidna godina u Espanjolu, te Abel Agilar. Pekerman zahteva da na tako delikatnoj poziciji ima vrlo iskusne kajle, ali čini se da je upravo u ovom delu terena Kolumbija najviše trpela u prethodnim utakmicama i da su protivnici tu vršili najveći pritisak i koristili određene rupe. Istina, obojica su selektorovi miljenici i verovatno su zacementirani.
Njihove zamene biće momci od kojih se mnogo očekuje. Bokin Vilmar Barios sa sobom nosi etiketu „novi Kante“ i Totenhemovi skauti pažljivo će motriti na njega. Mogao bi da bude Pekermanov džoker, a pedantni analitičari tvrde da u dresu nacionalnog tima nikada nije odigrao slabu utakmicu. Odličan dodavač, dobar u odbrani, vrlo inteligentan. Borben! Često ga možete videti kako juri na sve strane terena. On bi trebalo da ima prednost u odnosu na Džefersona Lermu u slučaju da Kolumbija zaigra sa trojicom zadnjih veznih. Jeste godinu dana mlađi od Bariosa, ali već ima solidno iskustvo u Levanteu. U kombinaciji je Mateus Uribe, ali on će verovatno biti Hamesova žrtva. Doduše, njegova raznovrsnost mogu da mu donesu ulogu zlatne rezerve, pošto ume da se snađe na oba boka, ali ne tako ofanzivno kao Kvadrado ili Izkijerdo. I selektor mu je često menjao uloge jer u ovom sistemu ne može ispred Hamesa, a onda nema definisanu ulogu. Veliki je radnik, uporan, saigrači tvrde da je jedan od retkih kompletnih fudbalera. Možda bi mogao da bude Pekermanov izbor umesto Agilara ili Sančeza.
Hames će biti desetka Kolumbije i jedan je od onih čije je mesto u timu zacementirano. Posle eksplozije u Brazilu dugo je tražio sebe u Realu, s vremena na vreme pokazivao kvalitet koji ga je preporučio Kraljevskom klubu i za njega platio 80.000.000 evra. Ali, nije se snašao u sistemu Zinedina Zidana. Transfer u Bajern spasao mu je sezonu uoči Mundijala, a samim tim i karijeru. Opet puca od samopouzdanja, opet je onaj stari i protivničke odbrane moraće da mu posvete veliku pažnju. Najbolji je strelac i asistent ekipe, što dovoljno govori o kvalitetima. Njegove lopte na lasersko navođenje spremno će čekati Izkijerdo, Kvadrado i Falkao, sa kojim Hames ima veliko prijateljstvo. Uživa veliko poverenje taktičkog mastermajnda kakav je Hoze Pekerman. U formaciji 4-2-2-2 biće čovek koji će napadati s krila, što je jedna od mnogobrojnih Hamesovih karakteristika. Još jedan igrač bez definisane uloge je Huan Kvintero. Probao je Pekerman da ga upari sa Hamesom u prijateljskim utakmicama - nije išlo. Ali, mogao bi da bude verodostojna zamena Kvadradu kada Juventusov brzanjac ne bude imao svoj dan. Ima dosta iskustva, ali se nije snašao u Portu, odakle je seljakan na brojne pozajmice. Uglavnom u Južnu Ameriku.
O Huanu Kvadradu je sve napisano toliko puta. Čovek koji može da pokrije ceo desni bok sam. Grom od igrača, transfer u Juventus vratio mu je karijeru na pravi kolosek. Predstavlja sve ono što Pekermarnu, samim tim i Hamesu treba. Brz, odlično razigrava saigrače, zna da zadrži loptu kada je potrebno, a zna i da završi akciju sam. Da, nedostaje mu discipline, ponekad i koncentracije, ali je Kolumbijin biser.
Levi bok pripašće Hozeu Izkijerdu. Jedan od najboljih igrača Brajtona dobio je nagradu za dobre igre u Premijer ligi. Dobar je na obe strane, ali mu je leva prirodnija. Nije tako svestran kao Kvadrado, ali obavlja dobar posao za Kolumbiju. Kompatibilan je sa Hamesom, zna da izabere dobar trenutak za utrčavanje, a čim mu se ukaže šansa šalje završno dodavanje. Ima dobar potencijal, voljen je u nacionalnom timu. Kvadrado i on otvaraju veliki prostor Falkau i ostalim centarforima tamo gde je najbitnije. Njihove uloge biće jako važne.
Na kraju - napad. Karlos Baka odavno nije svoj i kritičari veruju da je Duvan Zapata trebalo da ide pre njega na Prvenstvo pošto bi doneo drugačiji mentalitet u napadu. Tačnije, razlikuje se od Bake i Falkaoa, čak i Borhe, koji su vrlo slični tipovi igrača. Bakina sezona u Viljarealu nije bila dobra, pitanje je da li će ostati, a ni u Kolumbiji nije bio nešto specijalno dobar. Ni Murijel se nije proslavio u Sevilji, vrlo slab golgeterski učinak sa svega devet golova u četrdeset i šest mečeva. Ali, njegova raznovrsnost, odnosno mogućnost da pokrije i desni bok dali su mu prednost u odnosu na druge kandidate. Borha se dobro pokazao tokom pripremnih utakmica i zato je dobio finalni poziv. Nikada ne odustaje, uvek se bori i trči za loptom kad god je u nogama protivničkih štopera. Podseća s vremena na vreme na mladog Karlosa Teveza.
Radamel Falkao je neko od koga se, uz Hamesa Rodrigeza, najviše očekuje na Mundijalu. Jeste samo dva puta bio strelac u kvalifikacijama, ali je imao odličnu sezonu u Monaku i uoči puta u Rusiju rekao je da je izuzetno motivisan da se pokaže u najboljem svetlu. Adaptirao se na Pekermanov stil, a prisustvo trilinga Kvadrado - Hames - Izkijerdo biće savršen za njega, pošto najčešće koristi svoju inteligenciju kako bi našao prostor u šesnaestercu i kaznio protivnika. U kombinaciji sa dvojicom napadača, najbolje se snalazi s Murijelom, mada se dobro snašao i sa Borhom.
Vrlo je teško predvideti koji su konačni dometi ovog tima, s obzirom na brojne faktore koje sa sobom nosi Mundijal kao takav. Kolumbija ima sličnu grupu kao i 2014. godine - Japan je tu, napadački orijentisan afrički protivnik u vidu Senegala, ali i vrlo nezgodan evropski tim kojeg niko ne sme da potceni. Problem Kolumbije, to se videlo i u kvalifikacijama, je taj što je ekipa dobila praktično sve mečeve u kojima je bila izraziti favorit. Ali, Kolumbija nije dobila nijedan susret sa Brazilom, Urugvajem ili Čileom, a poražena je u oba okršaja sa Argentinom. Najbolji momenti kvalifikacija bili su mečevi protiv Ekvadora, završeni bez poraza, te poslednja utakmica sa Peruom, koja je donela direktan plasman na Mundijal.
Kolumbija se nije proslavila ni u prijateljskim utakmicama, ali tako je bilo i uoči Svetskog prvenstva u Brazilu. Opet, činjenica je da je igračima potrebno da shvate da su zaista ekipa, u pravom smislu te reči i treba im da probiju određene psihološke barijere kako bi konačno uzeli meru jednom TOP sastavu. Verujemo da mogu do vrha grupne faze, onda i do četvrtfinala preko Belgije ili Engleske, ali onda će na megdan verovatno izaći Nemačka. A onda kreće ono najvažnije.
Prolaz u drugu fazu je obaveza, a plasman u četvrtfinale bio bi rezultat kojim bi verovatno svi bili zadovoljni.
MALO I O SELEKTORU - Sladoledžija, konobar, kuvar, fizikalac, taksista, šampion...
Na kraju, malo i o čoveku koji je najzaslužniji za vrtoglavi uspon Kolumbije. Hoze Pekerman je u svoje vreme bio solidan fudbaler, ali je karijeru završio sa svega 28 godina zbog teške povrede. Zanimljivo je da je istu zaradio kod kuće i to u momentu kada je ustajao sa stolice tokom večere. Zakačio je ivicu stola i pokidao ligamente kolena, što je 1977. godine bila povreda posle koje nije bilo povratka.
Pekerman je od ranih dana bio vičan radnim navikama. Sa šest godina počeo je da prodaje sladoled, a kasnije je bio konobar, pa čak i kuvar u očevoj piceriji. U slobodno vreme je igrao fudbal i to mu je bila glavna zanimacija. Primetili su ga ljudi Argentinos Juniorsa, klub koji je kasnije prozvan „kolevkom mladih zvezda“. Tri godine pre nego što je završio karijeru okušao je svoju sreću u kolumbijskom Indepentijenteu iz Medeljina, gde mu je rođena prva ćerka. Po završetku karijere vratio se u rodnu Argentinu, gde je počeo da radi kao fizički radnik, a porodicu je izdržavala njegova žena od plate učiteljice.
Paradoksalno, sa fudbalom se opet povezao vrlo brzo. Već 1978. godine, tokom Mundijala u Argentini, dosetio se da će zemlji nedostajati taksista zbog „invazije“ turista. Zbog toga je svoj automobil pretvorio u taksi vozilo. Zaradio je ozbiljan novac, zbog čega je u poslu ostao naredne četiri godine. Povremeno je radio kao saradnik u mladom timu Argentinosa.
Njegova trenerska reputacija doživela je ozbiljan skok kada je preuzeo U20 reprezentaciju svoje zemlje. Od tada, pa do 2001. godine, tri puta osvojio je Mundijalito (1995, 1997, 2001)! Dva puta je bio prvak Južne Amerike (1997, 1999), a u isto toliko navrata i vicešampion (1995, 2001). Posle kratke epizode na mestu direktora Leganesa, preuzima kormilo Argentine 2004. godine, koju odvodi do četvrtfinala Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine. Posle šampionata bilo mu je ponuđeno da ostane direktor, ali je on to odbio. Bio je trener meksičkih klubova Toluke i Tigres, a onda je potpuno nestao sa mape.
Tačnije, sve do januara 2012. godine, kada je video potencijal Kafeterosa. Kada je dolazio rekao je da ima ideju da Kolumbiju odvede na Mundijal, u šta je malo ko mogao da poveruje. Tačnije, mnogi su ga zvali ludim. Podsetimo, u to vreme Kolumbija je propustila tri Svetska prvenstva zaredom.
Njegov prethodnik Leonel Alvarez bio je pod ogromnim pritiskom i udarom jakih kritika zbog toga što je uporno izbegavao prvu zvezdu tima, Radamela Falkaoa, prema kome je gajio određeni animozitet.
Od Pekermanovog dolaska sve se promenilo. U narednih šest utakmica Kolumbija je slavila pet puta, Urugvaj i Čile pregazila sa 4:0 i 3:1, a ubrzo su Kafeterosi stigli do svog prvog učešća na Svetskom prvenstvu posle 16 godina čekanja.
Ostalo je istorija...
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar