СП, представљамо: Колумбија...
Има ли таксиста из Аргентине довољно карика за титулу? Фаворит из сенке вреба своју шансу.
Фудбал 17.06.2018 | 11:45
Четири године касније, Кафетероси се налазе на генерацијској прекретници и заувек би могли да пресеку врпцу са мрачним сенкама прошлости. Временом када су насилним јужноамеричким окружењем и лако поткупљивим друштвом владали нарко картели, где је излазак на терен био питање живота и смрти, а фудбал најдража играчка Пабла Ескобара.
Светла велике руске позорнице чекају нову верзију екипе која је задивљујућом лепотом игре оборила све предрасуде, порушила све баријере и умало постала најлепша прича бразилског фудбалског романа. Колумбија 2.0 спремна је да постане много више од чуда једног турнира.
Хозе Пекерман пред собом има „златну генерацију“ колумбијског фудбала и ресурсе да се равноправно бори против сваког такмаца. Добро попуњен састав. На свакој позицији су играчи са искуством из најјачих европских лига. Добио је Пекерман безрезервну подршку комплетне јавности када је одлучио да направи радикални рез, промеша карте и у шпилу из 2014. задржи само најважније штихове. Имао је довољно храбрости да из тима изостави Дувана Запату - био дуго повређен, али и даље влада мишљење да је требало да иде -, Едвина Кардону избацио је због расистичких увреда на рачун играча Јужне Кореје, без позива оставио Џејсона Муриља, Стефана Медину, Пабла Армера и Теофила Гутијереза, пресекао је кинеске везе са Ђованијем Мореном и Фредијем Гуарином. И нико му није замерио на томе.
У стручни штаб увео је Естебана Камбијаса, кога гледа као сина и жели да у свом тиму има правог победника. Ојачао је тако аргентински лоби уз себе, пошто су од раније ту Нестор Лоренцо, Патрисио Кампс и Пабло Гарабељо, те кондициони тренер Едуардо Уртасун. Једини Колумбијац у штабу је тренер голмана Едуардо Гарсија. Камбијасо са собом носи огромно искуство, зна како се добијају велики мечеви, а екипа га је оберучке прихватила. Још један важан елемент добре хемије у тиму.
Истина, Колумбија сада не игра тако убедљиво као пре четири године, али је Пекерман успео да задржи главну базу играча, компактност међу линијама, филозофију, хомогеност, а добио је много на искуству. Управо ће на конто искуства градити пут до новог успеха, а незгодна и изазовна група са Пољском, Јапаном и Сенегалом натераће екипу да од старта буде на висини задатка.
Највеће откровење Мундијала у Бразилу Хамес Родригез биће поново у центру пажње, а позајмица Бајерну и долазак Јупа Хајнкеса испоставили су се кључним за враћање пољуљаног самопоуздања. Спреман је да поново буде лидер тима и човек с употребљивом лоптом у сваком тренутку. Карлос Бака, Хуан Квадрадо, Давид Оспина и Кристијан Запата старији су четири године него ли у Бразилу и њихов квалитет биће од великог значаја. Брзо сазревање Џерија Мине и Давинсона Санчеза даје Пекерману драстично квалитетније опције у срцу одбране и они би требало да носе Колумбију у наредној деценији. Радамел Фалкаодобија своју прву, вероватно и једину шансу да заигра на Мундијалу и понеће капитенску траку. Није га било на прошлом шампионату због повреде која му је умало потпуно уништила каријеру, али су му добре игре у Монаку вратиле препознатљиви убилачки инстикт у шеснаестерцу и видљиво је да поново ужива у фудбалу.
Уочи Светског првенства Хозе Пекерман одлучио се да екипу не малтретира са много припремних сусрета. Египат је био једини противник, а утакмица одиграна у Бергаму није оставила много недоумица. Његов први избор у систему биће „4-2-3-1“ и то је показао против Египта, када је на терен извео готово најјачи састав. Варијације, зависно од резултата и противника, биће дефанзивнија формација „4-3-2-1“ где ће тражити већу компактност и чврстину на средину терена, уз могућност да се из брзих контри тражи шанса за гол, или „4-2-2-2“ када је потребно да се на јуриш стигне до гола, уз два брза крила и два класична шпица у шеснаестерцу.
Главна Пекерманова идеја остаће непромењена - да Хамес Родригез има пуну слободу у срцу везног реда и да својим лоптама разиграва муњевита крила Изкијерда и Квадрада, што ће игри дати могућност брзе трансформације, уз снажан одбрамбени пресинг. Највећа разлика у односу на прошло Светско првенство јесте дефанзивна линија. Бекови имају већи баланс и подједнако добро раде посао у оба смера, али ће имати задатак да Колумбији донесу већу компактност, уз обавезну нападачку подршку офанзивнијим саиграчима. Штоперски тандем Мина - Санчез је вероватно и најталентованији на целом турниру, одлично се уклапа у Пекерманов систем и њихова снага и полетност биће на озбиљном тесту. На крају Радамел Фалкао ће покушати да искористи огромно искуство у казненом простору и заврши све што му саиграчи ставе на талон. Мотивације му дефинитивно неће фалити.
На голу ће сигуран бити Давид Оспина. Мада није имао сезону за памћење, али то је највише заслуга свих турбуленција кроз које Арсенал пролази. Умео је да покаже Арсену Венгеру да је више него достојна замена за Петра Чеха, бранио је у куп мечевима и Лиги Европе, где су Тобџије дошле до полуфинала. На голу Колумбије једноставно је незамењив, упркос оном тешком киксу против Парагваја, када је усред Баранкиље ривалу поклонио велику победу.
Његове замене биће двојица чувара мреже домаће производње - Камило Варгас из Депортива и Хозе Квадрадо из Калдаса. Обојица су, мање-више, анонимуси, али у њих Пекерман верује. Први никада није успео да се пробије крај Оспине и стално је у његовој сенци. Други је позив добио више на конто искуства и добре хемије у свлачионици, али и да би се испунила одређена квота оних који долазе и локалног првенства.
У будућности Колумбија неће морати да брине превише, јер долази цела плејада младих голмана спремних да преузму палицу од старијих колега. И сви имају по 22 године. Пре свих истиче се млади голман Атлетико Уиле Ђовани Бангера, који показује врло добар квалитет. Иван Арболеда је био на ширем списку, Кристијан Бониља је голман олимпијске селекције, а у првом тиму нашао се током Копа Америке 2015. и 2016. године. Његова замена у олимпијском тиму Луис Уртадо такође има занимљиву будућност, као и Луис Васкез и Алваро Монтеро, такође момци са одређеним искуством у олимпијском тиму.
Десни бок припада званично најбољем играчу Ередивизије Сантијагу Аријасу. Ове сезоне је просто експлодирао! Одлично се сналази на оба бока, целе сезоне је био константан и иза себе је оставио три гола и шест асистенција. Врло офанзиван фудбалер, који нретко када запоставља своје дефанзивне задатке. Квадрадои он могу да направе чудо по десном боку.
Крај њега наћи ће се најскупљи колумбијски дефанзивац Давинсон Санчез. Далеко највећи одбрамбени потенцијал у Колумбији још од Ивана Кордобе. Његова каријера доживела је вртоглави успон после експлозије у Ајаксу, са којим је играо финале Лиге Европе прошле године, после чега га је Тотенхем купио за 40.000.000 евра. Натерао је Тобија Алдервеирелда да га гледа са клупе као парњака Јану Фертонгену. Снажан, атлетски страшан, са одличним инстиктом за постављање. Штопер какав се пожелети може.
Са њим срце одбране делиће Џери Мина. Колумбијски грумен злата нема баш добар почетак у Барселони, где је зимус стигао из Палмеираса за 12.000.000 евра. Али, уз Ђерара Пикеа и Самуела Умтитија је много учио и жељан је доказивања. На папиру Санчез и он чине најлогичнији пар, мада је Оскар Муриљо сигурнији избор. Далеко је искуснији од Мине и могао би да буде права потпора Санчезу. На крају ту је и Кристијан Запата који није играо много у Милану, али је један од људи у које Пекерман много верује. Притом, може да покрије и место десног бека, где Аријас практично нема конкуренцију.
Највећи пех Колумбија је доживела на левом беку. Одлични Фабијан Фабра повредио је предње укрштене лигаменте на тренингу и пред њим је дуга пауза. Фабра је Аријасова верна копија на супротном боку и у дресу Боке Јуниорс одиграо је врло добру сезону. Уместо њега на списак накнадно је позван прекаљени Фарид Дијаз, бек Атлетико Насионала за који је одиграо 13 утакмица. Ипак, Пекерману се свиђају његова интелигенција и борбени дух. Због тога је одиграо осам утакмица током квалификација. Ипак, може се рећи да је најслабија карика у тиму. Баш као и, додуше, једна од две позиције задњег везног.
Дијазу ће конкуренција бити стандардни Мохика и шансу би могао да тражи на конто умора свог колеге, иначе у позним играчким годинама (34).
Места задњег везног попуниће неуморни Карлос Санчез, иза кога је солидна година у Еспањолу, те Абел Агилар. Пекерман захтева да на тако деликатној позицији има врло искусне кајле, али чини се да је управо у овом делу терена Колумбија највише трпела у претходним утакмицама и да су противници ту вршили највећи притисак и користили одређене рупе. Истина, обојица су селекторови миљеници и вероватно су зацементирани.
Њихове замене биће момци од којих се много очекује. Бокин Вилмар Бариос са собом носи етикету „нови Канте“ и Тотенхемови скаути пажљиво ће мотрити на њега. Могао би да буде Пекерманов џокер, а педантни аналитичари тврде да у дресу националног тима никада није одиграо слабу утакмицу. Одличан додавач, добар у одбрани, врло интелигентан. Борбен! Често га можете видети како јури на све стране терена. Он би требало да има предност у односу на Џеферсона Лерму у случају да Колумбија заигра са тројицом задњих везних. Јесте годину дана млађи од Бариоса, али већ има солидно искуство у Левантеу. У комбинацији је Матеус Урибе, али он ће вероватно бити Хамесова жртва. Додуше, његова разноврсност могу да му донесу улогу златне резерве, пошто уме да се снађе на оба бока, али не тако офанзивно као Квадрадо или Изкијердо. И селектор му је често мењао улоге јер у овом систему не може испред Хамеса, а онда нема дефинисану улогу. Велики је радник, упоран, саиграчи тврде да је један од ретких комплетних фудбалера. Можда би могао да буде Пекерманов избор уместо Агилара или Санчеза.
Хамес ће бити десетка Колумбије и један је од оних чије је место у тиму зацементирано. После експлозије у Бразилу дуго је тражио себе у Реалу, с времена на време показивао квалитет који га је препоручио Краљевском клубу и за њега платио 80.000.000 евра. Али, није се снашао у систему Зинедина Зидана. Трансфер у Бајерн спасао му је сезону уочи Мундијала, а самим тим и каријеру. Опет пуца од самопоуздања, опет је онај стари и противничке одбране мораће да му посвете велику пажњу. Најбољи је стрелац и асистент екипе, што довољно говори о квалитетима. Његове лопте на ласерско навођење спремно ће чекати Изкијердо, Квадрадо и Фалкао, са којим Хамес има велико пријатељство. Ужива велико поверење тактичког мастермајнда какав је Хозе Пекерман. У формацији 4-2-2-2 биће човек који ће нападати с крила, што је једна од многобројних Хамесових карактеристика. Још један играч без дефинисане улоге је Хуан Квинтеро. Пробао је Пекерман да га упари са Хамесом у пријатељским утакмицама - није ишло. Али, могао би да буде веродостојна замена Квадраду када Јувентусов брзањац не буде имао свој дан. Има доста искуства, али се није снашао у Порту, одакле је сељакан на бројне позајмице. Углавном у Јужну Америку.
О Хуану Квадраду је све написано толико пута. Човек који може да покрије цео десни бок сам. Гром од играча, трансфер у Јувентус вратио му је каријеру на прави колосек. Представља све оно што Пекермарну, самим тим и Хамесу треба. Брз, одлично разиграва саиграче, зна да задржи лопту када је потребно, а зна и да заврши акцију сам. Да, недостаје му дисциплине, понекад и концентрације, али је Колумбијин бисер.
Леви бок припашће Хозеу Изкијерду. Један од најбољих играча Брајтона добио је награду за добре игре у Премијер лиги. Добар је на обе стране, али му је лева природнија. Није тако свестран као Квадрадо, али обавља добар посао за Колумбију. Компатибилан је са Хамесом, зна да изабере добар тренутак за утрчавање, а чим му се укаже шанса шаље завршно додавање. Има добар потенцијал, вољен је у националном тиму. Квадрадо и он отварају велики простор Фалкау и осталим центарфорима тамо где је најбитније. Њихове улоге биће јако важне.
На крају - напад. Карлос Бака одавно није свој и критичари верују да је Дуван Запата требало да иде пре њега на Првенство пошто би донео другачији менталитет у нападу. Тачније, разликује се од Баке и Фалкаоа, чак и Борхе, који су врло слични типови играча. Бакина сезона у Виљареалу није била добра, питање је да ли ће остати, а ни у Колумбији није био нешто специјално добар. Ни Муријел се није прославио у Севиљи, врло слаб голгетерски учинак са свега девет голова у четрдесет и шест мечева. Али, његова разноврсност, односно могућност да покрије и десни бок дали су му предност у односу на друге кандидате. Борха се добро показао током припремних утакмица и зато је добио финални позив. Никада не одустаје, увек се бори и трчи за лоптом кад год је у ногама противничких штопера. Подсећа с времена на време на младог Карлоса Тевеза.
Радамел Фалкао је неко од кога се, уз Хамеса Родригеза, највише очекује на Мундијалу. Јесте само два пута био стрелац у квалификацијама, али је имао одличну сезону у Монаку и уочи пута у Русију рекао је да је изузетно мотивисан да се покаже у најбољем светлу. Адаптирао се на Пекерманов стил, а присуство трилинга Квадрадо - Хамес - Изкијердо биће савршен за њега, пошто најчешће користи своју интелигенцију како би нашао простор у шеснаестерцу и казнио противника. У комбинацији са двојицом нападача, најбоље се сналази с Муријелом, мада се добро снашао и са Борхом.
Врло је тешко предвидети који су коначни домети овог тима, с обзиром на бројне факторе које са собом носи Мундијал као такав. Колумбија има сличну групу као и 2014. године - Јапан је ту, нападачки оријентисан афрички противник у виду Сенегала, али и врло незгодан европски тим којег нико не сме да потцени. Проблем Колумбије, то се видело и у квалификацијама, је тај што је екипа добила практично све мечеве у којима је била изразити фаворит. Али, Колумбија није добила ниједан сусрет са Бразилом, Уругвајем или Чилеом, а поражена је у оба окршаја са Аргентином. Најбољи моменти квалификација били су мечеви против Еквадора, завршени без пораза, те последња утакмица са Перуом, која је донела директан пласман на Мундијал.
Колумбија се није прославила ни у пријатељским утакмицама, али тако је било и уочи Светског првенства у Бразилу. Опет, чињеница је да је играчима потребно да схвате да су заиста екипа, у правом смислу те речи и треба им да пробију одређене психолошке баријере како би коначно узели меру једном ТОП саставу. Верујемо да могу до врха групне фазе, онда и до четвртфинала преко Белгије или Енглеске, али онда ће на мегдан вероватно изаћи Немачка. А онда креће оно најважније.
Пролаз у другу фазу је обавеза, а пласман у четвртфинале био би резултат којим би вероватно сви били задовољни.
МАЛО И О СЕЛЕКТОРУ - Сладолеџија, конобар, кувар, физикалац, таксиста, шампион...
На крају, мало и о човеку који је најзаслужнији за вртоглави успон Колумбије. Хозе Пекерман је у своје време био солидан фудбалер, али је каријеру завршио са свега 28 година због тешке повреде. Занимљиво је да је исту зарадио код куће и то у моменту када је устајао са столице током вечере. Закачио је ивицу стола и покидао лигаменте колена, што је 1977. године била повреда после које није било повратка.
Пекерман је од раних дана био вичан радним навикама. Са шест година почео је да продаје сладолед, а касније је био конобар, па чак и кувар у очевој пицерији. У слободно време је играо фудбал и то му је била главна занимација. Приметили су га људи Аргентинос Јуниорса, клуб који је касније прозван „колевком младих звезда“. Три године пре него што је завршио каријеру окушао је своју срећу у колумбијском Индепентијентеу из Медељина, где му је рођена прва ћерка. По завршетку каријере вратио се у родну Аргентину, где је почео да ради као физички радник, а породицу је издржавала његова жена од плате учитељице.
Парадоксално, са фудбалом се опет повезао врло брзо. Већ 1978. године, током Мундијала у Аргентини, досетио се да ће земљи недостајати таксиста због „инвазије“ туриста. Због тога је свој аутомобил претворио у такси возило. Зарадио је озбиљан новац, због чега је у послу остао наредне четири године. Повремено је радио као сарадник у младом тиму Аргентиноса.
Његова тренерска репутација доживела је озбиљан скок када је преузео У20 репрезентацију своје земље. Од тада, па до 2001. године, три пута освојио је Мундијалито (1995, 1997, 2001)! Два пута је био првак Јужне Америке (1997, 1999), а у исто толико наврата и вицешампион (1995, 2001). После кратке епизоде на месту директора Леганеса, преузима кормило Аргентине 2004. године, коју одводи до четвртфинала Светског првенства у Немачкој 2006. године. После шампионата било му је понуђено да остане директор, али је он то одбио. Био је тренер мексичких клубова Толуке и Тигрес, а онда је потпуно нестао са мапе.
Тачније, све до јануара 2012. године, када је видео потенцијал Кафетероса. Када је долазио рекао је да има идеју да Колумбију одведе на Мундијал, у шта је мало ко могао да поверује. Тачније, многи су га звали лудим. Подсетимо, у то време Колумбија је пропустила три Светска првенства заредом.
Његов претходник Леонел Алварез био је под огромним притиском и ударом јаких критика због тога што је упорно избегавао прву звезду тима, Радамела Фалкаоа, према коме је гајио одређени анимозитет.
Од Пекермановог доласка све се променило. У наредних шест утакмица Колумбија је славила пет пута, Уругвај и Чиле прегазила са 4:0 и 3:1, а убрзо су Кафетероси стигли до свог првог учешћа на Светском првенству после 16 година чекања.
Остало је историја...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар