Upoznajte novog golmana Partizana - Filipa Kljajića...

Naučili su me da ne grabim preko reda. „Privilegovan sam“, kaže Filip Kljajić pošto se ustalio u najboljih 11 crno-belih.

Fudbal 02.12.2015 | 13:20

Partizanu ne ide, odbrana kleca na svakoj utakmici, protivnici rešetaju crno-bele maltene kad i kako požele. U atmosferi opštеg haosa, oličenog rezultatskim razočaranjima, Ljubinko Drulović posle gostovanja u Lučanima 25. oktobra odlučuje:
„Menjam golmana“.

Neće biti baš da je samo Živko Živković kriv za krizu u Humskoj 1, ali nešto mora da se uradi. Umesto standardnog, među stative Partizanovog gola staje momak koji je do tad u rukavicama imao samo jedan zvaničan meč. Pre godinu dana.

Hrabra odluka. Mesec kasnije još se ne zna da li i prava, jer je Filip Kljajić imao žutu minutu u Bilbau, nesreću da protiv sebe ima i panične reakcije saigrača u Jagodini, ali ako bi jedna utakmica mogla da mu promeni karijeru to je ona od četvrtka. U Alkmaru. Uprkos kiksevima u početnih 15 minuta, kad nije čestito mogao da ispuca loptu, u preostalih 75 branio je onako kako to mora da radi golman Partizana. Sve što je bilo do njega „skinuo“ je, držao crno-bele u igri i značajno doprineo trijumfu verovatno vrednom evropskog proleća.
„Još nisam do kraja svestan da sam zapravo ja prvi golman Partizana. Nikako ta misao do kraja da mi dopre u glavu“, iskren je Kljajić. „Sama činjenica da branim za crno-bele je vrednost po sebi, u pitanju je najveći klub u Srbiji, možda i u regionu, rezultati to pokazuju. Privilegovan sam“.

Zanimljivo, karijeru je počeo u mlađim kategorijama Crvene zvezde, gde je i naučio da brani, iako se zbog visine (195 centimetara) u početku bavio košarkom. Posle godinu dana prešao je na fudbalski teren, kalio se u Hajduku sa Liona, Šumadiji iz Jagnjila, da bi u drugom delu sezone 2011/2012 na golu Metalca iz Gornjeg Milanovca menjao istog kolegu kao i nedavno – Živka Živkovića.
„Sve ima svoje, zbog čega se i kad dešava. Naravno da svako od nas želi da brani, ali ne bi trebalo ni srljati. Zato je tu trener koji nas uči vrednostima, ne samo na terenu, nego i životnim principima“.

Iako ne izgovara njegovo ime, jasno je da je reč o Radiši Iliću, za koga dobro upućeni u dešavanja u Zemunelu kažu da je uspeo svojim učenicima da razvije osećaj zajedništva. Nikako zavisti.
„Bilo da brani Žile, sutra mali Jovan Trnić ili ja, svi na ovaj posao gledamo isto i, verujte mi, nikom nije stalo da ovaj drugi pogreši kako bi eventualno neko od nas dobio šansu. To ne. Nikako. Radiša nas uči da je svaka greška prvog zapravo i greška golmana koji je u tom trenutku rezerva. Meni je, naravno, žao što se to desilo Žiletu, kao što sam siguran da ni njemu nije prijatno kad ja primim gol. Jer, svi smo mi Partizan. A klupski interes je ispred svih“.

Filip je u avgustu proslavi 25. rođendan. Šansu da stane među stative čekao je više od godinu i po dana, koliko je prošlo otkako je stigao iz Rada, gde je sarađivao sa Markom Nikolićem i Rankom Stojićem. U međuvremenu se šest meseci kalio u Teleoptiku, ali osim sadašnjih ne zaboravlja bivše učitelje, te se seća doprinosa Vladana Radače, Gorana Čumića, Dragana Sretenijevića, Nikole Langure...
„Hvala im svima. Na lekcijama i na strpljenju. To je proces. Uspeo je Radiša Ilić i da nas nauči kako ne bi trebalo grabiti preko reda. Sve u svoje vreme“.

A Partizanovo vreme ove jeseni teško je razumljivo ne samo onima koji gledaju njegove utakmice, već i samim akterima, ljudima koji sve posmatraju iznutra.
„Ne umem da objasnim šta nam se dešava i otkud tolika razlika između učinka u Superligi i Ligi Evrope. Niko ne može da kaže da ne želimo pobede u prvenstvu, ali isto tako nikom od nas nije prijatno kad pogleda tabelu i shvati da smo u Srbiji tek peti. To nije normalno. Možda deo razloga leži u činjenici da smo odigrali veliki broj utakmica i na njima često ostajali bez bitnih igrača, koji su se povređivali, ali to nikako ne sme da bude izgovor. Sami smo krivi“.

U očima Grobara crno-beli su se iskupili letošnjim izdanjima u kvalifikacijama za Ligu šampiona i jesenjim rezultatima u Ligi Evrope. Ukupno sedam pobeda na 11 međunarodnih utakmica predstavljaju najbolji učinak u istoriji kluba u jednoj sezoni evropskih kupova. Poslednji trijumf zabeležen u Holandiji (prvi na tlu te države) pamtiće se po golu i asistenciji Abubakara Oumarua, laganoj egzekuciji Andrije Živkovića, odličnoj partiji Marka Jevtovića, ali da je i Filip Kljajić imao udela svedoči komentar na sajtu Tutomerkato, gde su ga italijanski novinari predstavili kao jednog od najzaslužnijih za trijumf nad AZ Alkmarom.
„Svi se slažu da imamo lepu šansu da prezimimo u Evropi. Jednostavno, ne smemo da je propustimo. Kao što ne smemo da kiksnemo u nedelju u Subotici. Mi smo Partizan i moramo da pobeđujemo u nizu. Bez obzira ko je najspram nas i ko, na primer, stoji na našem golu. A pošto je to, sticajem okolnosti u ovom trenutku, moja malenkost, želeo bih da se zahvalim saigračima na poverenju koje su mi ukazali, jer se uz njihovu podršku i ja osećam sigurnije“, zaključio je Filip Kljajić.