Упознајте новог голмана Партизана - Филипа Кљајића...

Научили су ме да не грабим преко реда. „Привилегован сам“, каже Филип Кљајић пошто се усталио у најбољих 11 црно-белих.

Фудбал 02.12.2015 | 13:20

Партизану не иде, одбрана клеца на свакој утакмици, противници решетају црно-беле малтене кад и како пожеле. У атмосфери општег хаоса, оличеног резултатским разочарањима, Љубинко Друловић после гостовања у Лучанима 25. октобра одлучује:
„Мењам голмана“.

Неће бити баш да је само Живко Живковић крив за кризу у Хумској 1, али нешто мора да се уради. Уместо стандардног, међу стативе Партизановог гола стаје момак који је до тад у рукавицама имао само један званичан меч. Пре годину дана.

Храбра одлука. Месец касније још се не зна да ли и права, јер је Филип Кљајић имао жуту минуту у Билбау, несрећу да против себе има и паничне реакције саиграча у Јагодини, али ако би једна утакмица могла да му промени каријеру то је она од четвртка. У Алкмару. Упркос киксевима у почетних 15 минута, кад није честито могао да испуца лопту, у преосталих 75 бранио је онако како то мора да ради голман Партизана. Све што је било до њега „скинуо“ је, држао црно-беле у игри и значајно допринео тријумфу вероватно вредном европског пролећа.
„Још нисам до краја свестан да сам заправо ја први голман Партизана. Никако та мисао до краја да ми допре у главу“, искрен је Кљајић. „Сама чињеница да браним за црно-беле је вредност по себи, у питању је највећи клуб у Србији, можда и у региону, резултати то показују. Привилегован сам“.

Занимљиво, каријеру је почео у млађим категоријама Црвене звезде, где је и научио да брани, иако се због висине (195 центиметара) у почетку бавио кошарком. После годину дана прешао је на фудбалски терен, калио се у Хајдуку са Лиона, Шумадији из Јагњила, да би у другом делу сезоне 2011/2012 на голу Металца из Горњег Милановца мењао истог колегу као и недавно – Живка Живковића.
„Све има своје, због чега се и кад дешава. Наравно да свако од нас жели да брани, али не би требало ни срљати. Зато је ту тренер који нас учи вредностима, не само на терену, него и животним принципима“.

Иако не изговара његово име, јасно је да је реч о Радиши Илићу, за кога добро упућени у дешавања у Земунелу кажу да је успео својим ученицима да развије осећај заједништва. Никако зависти.
„Било да брани Жиле, сутра мали Јован Трнић или ја, сви на овај посао гледамо исто и, верујте ми, ником није стало да овај други погреши како би евентуално неко од нас добио шансу. То не. Никако. Радиша нас учи да је свака грешка првог заправо и грешка голмана који је у том тренутку резерва. Мени је, наравно, жао што се то десило Жилету, као што сам сигуран да ни њему није пријатно кад ја примим гол. Јер, сви смо ми Партизан. А клупски интерес је испред свих“.

Филип је у августу прослави 25. рођендан. Шансу да стане међу стативе чекао је више од годину и по дана, колико је прошло откако је стигао из Рада, где је сарађивао са Марком Николићем и Ранком Стојићем. У међувремену се шест месеци калио у Телеоптику, али осим садашњих не заборавља бивше учитеље, те се сећа доприноса Владана Радаче, Горана Чумића, Драгана Сретенијевића, Николе Лангуре...
„Хвала им свима. На лекцијама и на стрпљењу. То је процес. Успео је Радиша Илић и да нас научи како не би требало грабити преко реда. Све у своје време“.

А Партизаново време ове јесени тешко је разумљиво не само онима који гледају његове утакмице, већ и самим актерима, људима који све посматрају изнутра.
„Не умем да објасним шта нам се дешава и откуд толика разлика између учинка у Суперлиги и Лиги Европе. Нико не може да каже да не желимо победе у првенству, али исто тако ником од нас није пријатно кад погледа табелу и схвати да смо у Србији тек пети. То није нормално. Можда део разлога лежи у чињеници да смо одиграли велики број утакмица и на њима често остајали без битних играча, који су се повређивали, али то никако не сме да буде изговор. Сами смо криви“.

У очима Гробара црно-бели су се искупили летошњим издањима у квалификацијама за Лигу шампиона и јесењим резултатима у Лиги Европе. Укупно седам победа на 11 међународних утакмица представљају најбољи учинак у историји клуба у једној сезони европских купова. Последњи тријумф забележен у Холандији (први на тлу те државе) памтиће се по голу и асистенцији Абубакара Оумаруа, лаганој егзекуцији Андрије Живковића, одличној партији Марка Јевтовића, али да је и Филип Кљајић имао удела сведочи коментар на сајту Тутомеркато, где су га италијански новинари представили као једног од најзаслужнијих за тријумф над АЗ Алкмаром.
„Сви се слажу да имамо лепу шансу да презимимо у Европи. Једноставно, не смемо да је пропустимо. Као што не смемо да кикснемо у недељу у Суботици. Ми смо Партизан и морамо да побеђујемо у низу. Без обзира ко је најспрам нас и ко, на пример, стоји на нашем голу. А пошто је то, стицајем околности у овом тренутку, моја маленкост, желео бих да се захвалим саиграчима на поверењу које су ми указали, јер се уз њихову подршку и ја осећам сигурније“, закључио је Филип Кљајић.