Analiza - Specijalno čudo: Srbi se ujedinili i zadivili svijet! Bravo!

Mi smo, vrlo često, skloni da govorimo kako eto, baš mi, "ama baš ništa ne valjamo". I, nađemo mi tu sasvim dobru inspiraciju za te reči, nije baš da je nema. Ali, ima na ovoj planeti, pa i među nama, onog čudesnog Dobra. Ima ga više nego zla, samo to zlo ima malo bolji marketing. A da nismo baš loši kao narod kao što to često mislimo, pokazuju i nestvarni primeri podrške našim specijalnim olimpijcima koji su na svetskim igrama za osobe sa intelektualnom ometenošću osvojili čak 17 medalja.

Ostali sportovi 08.08.2015 | 23:40

Takvih osoba ima na hiljade među nama. Njih oko 3.000 u 15 sportskih klubova čine Specijalnu Olimpijadu Srbije. Ona im pomaže da kvalitetnije žive kroz fizičku aktivnost, druženja i zajednički rad sa osobama iz redovne populacije. Ali, dok ostatak Srbije maltene nije ni znao da oni postoje, zatrpan svojim brigama, baš oni, naši specijalni olimpijci, izborili su se za nastup među svetskom elitom sebi sličnih.

Međutim, bilo im je potrebno čudo da bi sakupili sredstva da odu u daleki Los Anđeles. I, isprva je delovalo kao da od njega nema ništa: kada su, zajedno sa zvezdama ovdašnjeg sporta i javnog života, pozvali narod da dođe u halu “Pionir” da im pomogne da skupe novac za daleki put, došlo je 125 ljudi.

Samo... Nema Srbija samo 125 Ljudi. Znali smo da to nije tačno. I, počeli smo, svi zajedno, da dokazujemo tu tvrdnju.

Od apela na sportskoj sekciji sajta "Blica", pa zatim apela njihovog ambasadora, legendarnog odbojkaša Vanje Grbića, došlo se do toga je Novak Đoković uplatio deo sredstava, a Vlada Srbije po hitnom postupku dodala sve što treba ne bi li otišli u "grad anđela". Pomogle su i stotine, hiljade drugih.

- Dostojevski je jednom lepo rekao da ćete pravog prijatelja videti tek kada ste pred zatvorskim vratima. Mi smo se našli u jednoj takvoj, vrlo ozbiljnoj situaciji, a onda se desilo toliko toga lepog - kaže za "Blic" Aleksandar Stanojević, direktor Specijalne Olimpijade.

A desilo se da su uplate počele da stižu sa svih strana. Neko bi dao hiljadu, neko 200, a penzioneri su slali i po 50 dinara. Svako koliko je mogao, samo da deca odu, da mi koji ostajemo sačuvamo obraz, a oni tamo pokažu svoje talente.

I pokazali su, osvojivši po šest zlatnih i srebrnih medalja, a pet bronzanih, u konkurenciji čak 7.500 sportista iz 185 zemalja. Uspeh nije slučajan, ali je veličanstvena bila ne samo podrška koja ih je ispratila, nego i ona koja ih je tamo, u “belom svetu”, dočekala.

- Neverovatni ljudi! Volonter Nemanja Obradović je ostavio svoj posao u Los Anđelesu na 17 dana da bi nama bio 24 sata na usluzi. Isto tako i gospođa Suzana Todorović, koja nije naša sugrađanka, samo je do skora bila udata za Srbina. A onda su se pojavili i oni koji nisu volonteri, Srbi koji su samo došli i rekli “Ljudi, šta vam treba?”. Porodica Filipović je, na primer, platila prevoz da sva naša deca odu u Diznilend, a samo da uđete tamo košta 100 dolara. Gospodin Mile Nikolić je organizovao i finansirao to, kao i da svako dete i trener imaju i neki mali džeparac za taj basnoslovno skup izlet. Vodili su ih u Holivud, Beverli Hils... A to nije malo para, neko je za taj novac mogao da kupi auto. Ali, nije, rešio je da se deca osećaju lepo – kaže Stanojević, dodajući:

- U našem narodu ima mnogo više kvalitetnijih ljudi nego što mi to sami sebi predstavljamo. I ovde i u inostranstvu.

A u tom inostranstvu, u “gradu anđela” u kome su ih dočekali i oduševili neki naši, tamošnji anđeli, ovi naši ovdašnji oduševili su sve svojim ponašanjem, kaže Stanojević:

- Najveći utisak ostavila je njihova ljubav jednih za druge, na svakom koraku. Čak i između svojih obaveza, odlazili bi da bodre drugare na borilištima. Ta njihova ljubav, posebna je priča.

Zapravo, bajka je. Jer, ljubav i pretvara priče u bajke. A ovu smo ispričali svi zajedno, kao narod.