Анализа - Специјално чудо: Срби се ујединили и задивили свијет! Браво!

Ми смо, врло често, склони да говоримо како ето, баш ми, "ама баш ништа не ваљамо". И, нађемо ми ту сасвим добру инспирацију за те речи, није баш да је нема. Али, има на овој планети, па и међу нама, оног чудесног Добра. Има га више него зла, само то зло има мало бољи маркетинг. А да нисмо баш лоши као народ као што то често мислимо, показују и нестварни примери подршке нашим специјалним олимпијцима који су на светским играма за особе са интелектуалном ометеношћу освојили чак 17 медаља.

Остали спортови 08.08.2015 | 23:40

Таквих особа има на хиљаде међу нама. Њих око 3.000 у 15 спортских клубова чине Специјалну Олимпијаду Србије. Она им помаже да квалитетније живе кроз физичку активност, дружења и заједнички рад са особама из редовне популације. Али, док остатак Србије малтене није ни знао да они постоје, затрпан својим бригама, баш они, наши специјални олимпијци, изборили су се за наступ међу светском елитом себи сличних.

Међутим, било им је потребно чудо да би сакупили средства да оду у далеки Лос Анђелес. И, испрва је деловало као да од њега нема ништа: када су, заједно са звездама овдашњег спорта и јавног живота, позвали народ да дође у халу “Пионир” да им помогне да скупе новац за далеки пут, дошло је 125 људи.

Само... Нема Србија само 125 Људи. Знали смо да то није тачно. И, почели смо, сви заједно, да доказујемо ту тврдњу.

Од апела на спортској секцији сајта "Блица", па затим апела њиховог амбасадора, легендарног одбојкаша Вање Грбића, дошло се до тога је Новак Ђоковић уплатио део средстава, а Влада Србије по хитном поступку додала све што треба не би ли отишли у "град анђела". Помогле су и стотине, хиљаде других.

- Достојевски је једном лепо рекао да ћете правог пријатеља видети тек када сте пред затворским вратима. Ми смо се нашли у једној таквој, врло озбиљној ситуацији, а онда се десило толико тога лепог - каже за "Блиц" Александар Станојевић, директор Специјалне Олимпијаде.

А десило се да су уплате почеле да стижу са свих страна. Неко би дао хиљаду, неко 200, а пензионери су слали и по 50 динара. Свако колико је могао, само да деца оду, да ми који остајемо сачувамо образ, а они тамо покажу своје таленте.

И показали су, освојивши по шест златних и сребрних медаља, а пет бронзаних, у конкуренцији чак 7.500 спортиста из 185 земаља. Успех није случајан, али је величанствена била не само подршка која их је испратила, него и она која их је тамо, у “белом свету”, дочекала.

- Невероватни људи! Волонтер Немања Обрадовић је оставио свој посао у Лос Анђелесу на 17 дана да би нама био 24 сата на услузи. Исто тако и госпођа Сузана Тодоровић, која није наша суграђанка, само је до скора била удата за Србина. А онда су се појавили и они који нису волонтери, Срби који су само дошли и рекли “Људи, шта вам треба?”. Породица Филиповић је, на пример, платила превоз да сва наша деца оду у Дизниленд, а само да уђете тамо кошта 100 долара. Господин Миле Николић је организовао и финансирао то, као и да свако дете и тренер имају и неки мали џепарац за тај баснословно скуп излет. Водили су их у Холивуд, Беверли Хилс... А то није мало пара, неко је за тај новац могао да купи ауто. Али, није, решио је да се деца осећају лепо – каже Станојевић, додајући:

- У нашем народу има много више квалитетнијих људи него што ми то сами себи представљамо. И овде и у иностранству.

А у том иностранству, у “граду анђела” у коме су их дочекали и одушевили неки наши, тамошњи анђели, ови наши овдашњи одушевили су све својим понашањем, каже Станојевић:

- Највећи утисак оставила је њихова љубав једних за друге, на сваком кораку. Чак и између својих обавеза, одлазили би да бодре другаре на борилиштима. Та њихова љубав, посебна је прича.

Заправо, бајка је. Јер, љубав и претвара приче у бајке. А ову смо испричали сви заједно, као народ.