Свједоци оспоравали прогоне из Братунца и Сокоца

Свједок одбране Радована Караџића у Хашком трибуналу Вујадин Стевић негирао је данас тврдњу тужилаштва да циљ Срба на подручју источне Босне 1992.

Република Српска 26.03.2013 | 16:35 Свједок одбране Радована Караџића у Хашком трибуналу Вујадин Стевић негирао је данас тврдњу тужилаштва да циљ Срба на подручју источне Босне 1992. године није био да се одузме наоружање, већ да се протјера муслиманско становништво. Стевић је био командант вода јединице Слапашница у оквиру Територијалне одбране Братунца. Он је негирао и да му је у мају 1992. Најдан Млађеновић наредио да се убије 20 заробљених људи. Свједок је рекао да је Млађеновића "упознао 1993. године, да није добио од њега никакво наређење да убије муслимане". Стевић је изјавио да је број муслиманских жртава у селу Глогова 1992. и у складишту у Кравици на подручју Сребренице 1995. године преувеличан. Свједок је поручио суду да за тачан број жртава прегледа изводе из општинских књига мртвих. "Све осим матичних књига за мене није вјеродостојно. Знам да је /Мирослав/ Дероњић прихватио да је био већи број жртава, а сматрам да је страшно да овакав суд користи тако набацане податка. У Републици Српској свако посјечено дрво добије број, а камоли кад се ради о људима”, рекао је Стевић. Поводом тврдње да је у Кравици убијено више од хиљаду људи, свједок је рекао да се “бројке злоупотребљавају, да нико не зна колико је било људи и да их нико није бројао”. На судско питање на основу чега тврди да су бројке искривљене и на питање тужиоца који је онда прави број убијених у Кравици, Стевић је рекао да је “сигуран да је тај број много мањи”. “Користили сте спискове којекаквих удружења, који су исто тако набацани као они од Мушана Таловића”, изјавио је Стевић. Свједок Драгомир Обрадовић, некадашњи командир Станице јавне безбједности /СЈБ/ на Сокоцу и члан Општинског кризног штаба 1992. године, изјавио да је у љето 1992. са колегама “посјетио село Падише да прикупе нелагално оружје, али да су сељани одлучили да оду, умјесто да предају оружје”. "Послије напада на српско село 21. јула 1992, муслимани који су организовали напад су напустили своја села и цјелукупно становништво Мангурића, Шахбеговића и Мељина је одлучило да оде умјесто да преда оружје. То показује да муслимани нису натјерани да оду, већ су отишли добровољно. У Врхбарју, на примјер, муслимани су мирно живјели до октобра 1994. године када су отишли у Сарајево”, навео је свједок. Тужилац Катрина Густафсон предочила је свједоку да није било истраге убиства 40 људи у Новосеоцима у септембру 1992, чија су тијела ексхумирана 2000. године. Обрадовић је рекао да је тачно да су починиоци били припадници војске и да полиције није провела истрагу, наводећи да је то била надлежност војне полиције и суда, те да му није познато када је била ексхумација. На констатацију тужиоца да би, да је била проведена одговарајућа истрага, тијела одмах била ексхумирана, Обрадовић је одговорио да "ни Србе нико није ексхумирао у то вријеме”. Главни претрес биће настављен сутра.