Приврединици се похвалили како их влада обрадује

Турбуленције на свјетском и европском тржишту, али и лоша друштвенополитичка ситуација у Републици Српској и БиХ негативно су се одразиле на пословање домаћих привредника. Скромно пословање и бројне тешкоће које имају морају да наиђу на разумјевање представника власти. Умјесто тога добили су скупље улазне импуте – вишу цијену електричне енергије и поновни раст најниже зараде.

Чести поремећаји у цијени горива, несташице гаса и поскупљење електричне енергије, затим честа повећања најнижег личног дохотка и одлазак људи, првенствено младих, у иностранство, негативно дјелују на привредне токове.

“Сваке године нас Влада обрадује. Како?  Рецимо, “скочила” је струја. То конкретно мојој фирми значи, да не помињем цифре, један или једа ипо радник кога ћу плаћати, а није у фирми. Немојте нам узимати проценат на укупан промет. Промет није оно што смо зарадили. Узмите проценат на зараду коју фирме искажу и то је уреду да се плати. Олакшице треба дати производном сектору, али оном правом, који ствара нову вриједност”, сматра Милан Симић, власник фирме “ЛС комерц”.

Власник дестилерије из Лопара каже да има одличну сировину и врхухске кадрове, али да има проблем у пласману производа ван граница БиХ. Додаје и то да поскупљење струје није добар потез.

“У сваком случају то нам не погодује. Таман посла. Тако да смо принуђени да се прилагођавамо датим условима. За сад се још увијек сналазимо”, каже Бојан Џувелековић.

Михајло Стевановић, директор “Стецо центра” сматра да пажњу треба усмјерити инвестирању у стручни кадар и да им се кроз разне бенефита омогући останак у земљи и на тај начин привреда погура напријед.

“Ми привредници се увјек трудино да сви захтјеви и услови буду испуњени, како би посао наставио да тече у добром смјеру, поред свих потешкоћа које се појављују на тржишту. Наша земља, као једна мала економија, има доста потешкоћа, посебно фирме које су пословале са Америком. Све то је утицало да се у економији то додатно осјети. То наравно осјети сваки човјек по повећаним цијенама струје и намирница и многих других елемената, рекао је Ставановић.

Преко 70% спољнотрговинске размјене Републике Српске се одвија са земљама Европске уније, те је неопходно уредити амбијент за ниже трошкове производње наших привредника.

“У прошлој години смо имали раст, како увоза тако и извоза, генерално. Имали смо бољу покривеност увоза извозом за неких 2% у односу на 2024. годину, али смо имали и пад индустријске производње, који нас, на жалост, прати од 2022. године, од почетка ових глобалних поремећаја на тржишту и смањења нашег тржишног потенцијала, првенствено према европским земљама”, рекао је Бранимир Андрић, предсједник Подручне привредне коморе регије Бијељина.

Неопходно је знатно ефикасније управљање ресурсима, посебно јавним предузећима, а ако успијемо да задржимо ниво конкурентности који смо имали до сада, можемо одржати постојећи ниво економије, рекао је Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске.

“Имамо проблем са радном снагом. С’ једне стране у јавном сектору имамо вишак радне снаге, а у привреди недостатак. Мислим да морамо ући у фазу реструктуисања јавног сектора, како би тај дио људи, који у јавном сектору чине вишак, нашао своје мјесто у реалном сектору. С друге стране, мораћемо и кроз законску регулативу да либерализујемо увоз радне снаге, јер она ће сваким даном бити потребнија нашим економским приликама”, рекао је Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске.

Привредници процјењују да ће и 2026. година такође бити тешка, јер се у претходне три године, биљежи пад индустријске производње, тако да, ако не дође до смиривања тензија у Украјини и другим жариштима, тешко можемо очекивати да дођемо на ниво индустријске производње, који смо имали прије њиховог избијања.

(БН) Фото: БН