Злато руши рекорде - БиХ једина у Европи узима ПДВ на злато

Цијена злата достигла је историјски максимум, премашивши 4.900 долара по унци, а економисти оцјењују да је раст резултат глобалне нестабилности, слабљења повјерења у долар и инфлаторних притисака, док је интерес за улагање у овај племенити метал у БиХ и даље ограничен.

Игор Гавран, економиста, истиче у разговору за "Независне новине" да су кључни разлози раста интереса за злато континуитет глобалне нестабилности, слабљење повјерења у долар, укључујући америчку економију, обвезнице и општу поузданост,  као и повећан ризик дугорочних улагања у непредвидивом глобалном окружењу.

"Злато има стварну вриједност и ужива традиционално повјерење као сигурно уточиште, уз очекивање да се та вриједност дугорочно неће смањивати. Иако су повремени падови цијена логични и очекивани, дугорочни тренд је углавном позитиван", наглашава Гавран.

Наводи да у Босни и Херцеговини не постоји уређено тржиште злата, а услови за улагање су неповољни због бесмислених пореских оптерећења оваквих трансакција. Ипак, интерес постоји, те они који располажу капиталом углавном улажу изван БиХ.

"На домаћем тржишту, чак и без актуелних глобалних трендова, могућности улагања су изразито ограничене,  инвестициони капитал је практично неактиван. Економски смо везани за ЕУ и еурозону, гдје је економско стање депресивно, а све је упитнија и вриједност еура, посебно када се узме у обзир обим средстава који се неповратно троше на намјене које не стварају нову вриједност, попут такозваних кредита Украјини који су у суштини донације, те куповине наоружања које нема економску сврху нити може генерисати поврат уложеног новца", казао је Гавран.

Према његовим ријечима, инвеститори који су спремни на већи ризик окрећу се криптовалутама, док се најконзервативнији одлучују за некретнине.

"Злато је средњорочно сигурније од криптотржишта, а истовремено ликвидније од некретнина. Такођер је доступније за улагање, јер је могуће инвестирати и у дигиталне облике злата, у износима знатно мањим од вриједности једне унце",  закључује Гавран.

Миленко Станић, економиста, казао је за "Независне новине" да вриједност новца континуирано опада, те да су инфлација и монетарне политике које воде домаће и централне банке, као и међународне институције кроз повећану емисију новца, довеле до раста вриједности злата у односу на вриједност новца.

Како истиче, повећана потражња централних банака за златом, односно јачање девизних резерви у злату, као и велика глобална тражња, главни су генератори раста цијене злата на међународном тржишту.

"Код нас то значи да се мање улаже у злато, односно да се становништво евентуално рјеђе одлучује за улагање у инвестиционо злато. Висока цијена злата сигурно утиче на смањење куповне моћи становништва, јер је његова вриједност посљедњих година у снажном расту, што ће неминовно довести до мање потражње и улагања у овај сегмент златних производа", појаснио је Станић.

Цијене грама злата у Републици Српској износе од 240 до 260 марака.

Подсјетимо, вриједност племенитог метала скочила је након што су тржишта поново одмјеравала равнотежу између оптимистичних података о расту америчке економије и смањења геополитичких тензија, пренио је "Трејдинг економикс".

Док су амерички бруто домаћи производ и стабилна потрошња домаћинстава потврдили да економија остаје на чврстим основама, подаци о инфлацији потврдили су став о постепеном, а не о поновном убрзавању цјеновних притисака.

Укупан и основни индекс потрошачких цијена порасли су за 0,2 одсто на мјесечном нивоу, у складу са очекивањима.

То је помогло у стабилизацији изгледа око будућег ограничења монетарне политике америчких Федералних резереви, што је омогућило злату да поврати раст.

(Независне) Фото: Тањуг