Дрвна производња пропада, увозимо оно што већ имамо

Пријератни привредни гиганти у Републици Српској више не постоје. Рашчерупани су у процесу приватизације. Мјеста накадашњих фабричких хала или су зарасла у коров или на њима ничу стамбени комплекси.

Индустријска производња у Републици Серпској у паду је већ дужи низ година. Посебно забрињава пад у дрвној индустрију, привредној грани која је до скоро била окосница каквог таквог развоја.

Ко је одговоран за такво стање?

Пријератни привредни гиганти у Републици Српској више не постоје. Рашчерупани су у процесу приватизације. Мјеста накадашњих фабричких хала или су зарасла у коров или на њима ничу стамбени комплекси.

До скоро смо бар у дрвној индустрији имали какаву такву производњу али рат у Украјини и економска криза у Европској унији, извозном тржишту наших дрвопрерађивача, и ову грани привреде оборила је на кољена.

"За првих седам мјесеци ове године биљежимо смањен је производње у дрвној индустрији за 11,4%, док је минус у производњи намјештаја око 4,5%", каже секретар Удружење шумарства и прераде дрвета у Привредној комори Републике Српоске Игор Андић.

Он додаје да све то утицало и на смањење броја радника у тој области јер су нека предузећа престала са радом а нека смањила број запослених.

Република Српска и БиХ имају традицију у дрвној индустрији и, што је изузетно важно, заокружен ланац снабдјевања, односно имамо и  сировину и прерађиваче полупроизвода и финалних производа. У члему је онда проблем?

"Изазова има много. Од примарне производње, преко расподјеле сировине до недостатка закоске легислативе",  истиче директор Сектора привреде Спољно-трговинске коморе  БиХ Огњенка Лаловић али додаје да су се, и поред свих тих изазова, у последних 20 година БХ компаније изузезно добро етаблирале на иностраном тржишту.

Једна од домаћих коимпанија која се добро котира на страном тржишту је "Стецо центар" из Бијељине. Њихове монтажне куће продају се широм Европе али и у Сједнињеним Америчким Државама.

Али, вјеровали или не, они сировину за своје производе увозе из Аустрије и Њемачке.

"Нажалост ситуација је таква да и поред сировине коју наша држава посједује ми то морамо тражити вани јер немамо добра искуства у сарадњи са Шумама",  тврди директор Стецо центра Михаило Стевановић.

Он тврди да се мора промијенити комлетан систем али и произвођачи који морају радити на модернизацији и сертификацији производа.

"Ми већ дуже вријеме сировину и све остале елементе неопходне за нашу производњу морамо тражити у иностранству. То тамо плаћамо знатно више и умјесто да новац остављамо у нашој држави ми смо приморани на то јер немамо друго рјешење",  каже Стевановић.

Монтажне куће, не само Стецо центра, него и неких других произвођача из БиХ су високо цијењене на западном тржишту. Докле ће то тако бити ако, осим са конкуренцијом, морају да се боре и са домаћом бирократијом, уцјенама, корупцијом...

"Ако не реагујемо на све те изазове и ако дозволимо да умањимо резултате и напор људи који раде на развијању тих производато није добра порука", упозорава директор Сектора привреде  Спољно-трговинске коморе БиХ Огњенка Лаловић.

"Сви у ланцу снабдјевања и обезбјеђивања сировина требају бити свјесни да произвођачи финалних производа морају имати предност прилоком набавке соровине. Постоје изазови у том погледу али финални произвођачи, поготово они који праве добар имиџ дрвне индустије и добар имиџ Бх екеономије морају имати предност", закључује Лаловић.

Нажалост код нас још увијек предност имају  родбина, кумови и партијски другови а не привредници који хране десетине породица и пуне буџете на свим нивоима. Шта очекивати у таквом систему?

"Шта може очекивати дрвна индустрија којој не дозољавају да искорачи, да сарађује и којој политика прави препреке?", пита економски аналитичар Светлана Ценић и напомиње да дрвна индустрија тражи стална улагања и иновације.

"Није то узми облицу и продај или нешто мало обради. За квалитетан финсилни производ треба инвестирати у дизајн и за које морате имати добре промотеоре у свијету", тврди Ценић и подсјећа да Републике Српске отвара представнбиштва по свијету која, по њеном мишељењу, нису урадила ништа за привреду у Српској.

Власт је ипак нешто урадила. Успјели су да сва шумска предузећа у Српској доведу у губитак, да легалозију крађу шуме и тзв.голу сјечу. Што би се рекло куд они прођу ту шума не расте.

(БН)