Од коцкања слило се у буџет више од 170 милиона КМ

Ни економска криза, ни све веће цијене намирница и услуга нису пољуљали оне који наде полажу у игре насрећу. Тако се од по овом основу претходне године у буџет Републике Српске слило више од 172,6 милиона марака. 

Карта, коцка, рулет, апарат, клађење, нешто мора да донесе новац, размишљају тако они који дане проводе у кладионицама, међутим у већини случајева ове игре новац односе. Улог је увијек већи него добитак, а губитак неријетко није само новчани, због коцкања се и породице распадају, а млади постају овисници. 

"Коцка највећи проблем прави појединцима, односно породицама, јер кад је неко коцкар и кад упадне у те проблеме, те кризе не нарушавају само једног појединца, већ једну и више породица. Ситуација са разводом бракова због коцкарских проблема је огромна, чак 50 одсто разведених бракова је због коцке. Треба постојати воља с авише страна да би се коцка ријешила у нашем друштву. Проблем је лака доступност, јер ви и са једном марком можете да се коцкате, што нема толике контроле да ли су то дјеца у питању“, каже социолог Јадранка Берић.

Подаци Републичке управе за игре на срећу показују да у Српској послује 766 кладионица, а регистрована су чак 892 уплатна мјеста. 

"Када је ријеч о аутоматима, евидентиран је 11.721 апарат, док је број електронских терминала достигао 2.851. У оквиру електронских игара на срећу послује 1.421 уплатно мјесто, а организује се и девет класичних томбола. Интернет игре такође су дио понуде, што додатно проширује доступност клађења и коцкања. Највећи приход и у 2024. и у 2025. години остварен је од накнада за приређивање интернет игара на срећу. “, истакли су из Републичке управе за игре на срећу.

Из Управе наводе да су прошлогодишњи приходи од коцке већи за око 17 милиона марака, него 2024. Због све већег броја кладионица и коцкарница али и због утицаја на омладину, покренута је иницијатива да се кладионице удаље од школа, међутим у Народној скупштини нису увидјели важност ове теме. 

"Из годионе у годину се отварају нове кладионице и остали облици приређивања игара на срећу и то је нешто што има своју цијену – цијену будућности наших породица, наше дјеце и њихових живота и бројних трагедија које ус се на тај начин догодиле и то је нешто на шта ми треба да имамо одговор. Један од таквих одговора је иницијатива коју је предводио предсједник Покрета сигурна Српска Драшко Станивуковић, која је прикупила више од 5.000 потписа и предложила закон који подразумијева да се удаље кладионице од наших школа.

Таква једна иницијатива није добила подршку Народне скупштине, под изговором да је потребно водити рачуна о економији. Управо Влада Српске је лицемјерна када каже да је потребно штитити економију у сектору игара на срећу, који расте најбрже могуће, који расте шест пута више него сектор пољопривреде“, каже народни посланик Бојан Кресојевић.

Он истиче да је сектор игара на срећу у посљедних 10 година имао прогрес од 240 одсто, за разлику од пољопривреде, која је расла свега 40 одсто, што како наводи, показује да Влада Српске увијек стаје на страну крупног капитала.  

(БН)