Влада тражи финансијере за термоелектране, услови непознати, цех ће платити грађани

Након што је министар енергетике и рударства Петар Ђокић недавно поручио да Влада тражи финансијера за термоелектране Угљевик и Гацко, остало је нејасно у какво ново задужење Влада уводи зависна предузећа из система Електропривреде Републике Спрске?

И да ли ће ново задужење успјети да колико толико поправи ужасно стање у термоелектранама, с обзиром да ни премијер не зна детаље онога што је најавио ресорни министар.

Очајно стање у термоелектранама Гацко и Угљевик које су умјесто главног произвођача струје, свако мало ван мреже, власт намјерава да поправља кроз тражење финансијера. Ресорни министар Петар Ђокић је недавно поручио да је за ове двоје термоелектране потребно 300 милиона марака.

"Да је Влада у овој години планирала, да уколико се пронађе финансијер одобри и изда гаранцију од 150 милиона КМ за Угљевик, 150 милиона КМ за Гацко, да би ушли у процес ревитализације. Гатачка електрана је у 42. години експлоатације, Угљевик је ушао у 41. годину експлоатације, дакле, то су објективно стари објекти. Многи такви објекти су у Европи искључени. Ми не желимо да наше електране буду искључене, него чинимо напор да оне што дуже раде и желимо да и радници који само раде имају разумијевања и буду спремни да дају од себе што могу", рекао је Ђокић.

Гдје ће наћи средства и по којим условима питали смо и премијера, међутим Саво Минић је за сада само потврдио да је у питању кредит.

"Немамо у овом моменту конкретну информацију гдје се траже партнери. Траже се кредитори. Оно што је битно ми смо преузели концесије и на изградњу термоелектране. Проблеми који постоје генерално са тржиштем електричне енергије доводе до тога да се полако враћамо и на ову врсту извора електричне енергије имамо већ неке партнере са којима разговарамо, али још немамо ништа конкретизовано", каже Минић.

Економиста Зоран Павловић каже да се сада срља у ново задужење, а да претходно није сачињена никаква озбиљна стратегија превазилажења очајног стања у термоелектранама које су деценијама системски запуштене.

"Просто ми је нејасно како то Влада замишља да уради јер према информацији која је дошла из Министарства планирано је да Република Српска изда гаранције за исплату новца који је потребан за ремонте, а да ће онда вјероватно тражити некога ко је заинтересован да по основу својих готових средстава која би уложио у те ремонте добије поврат који дају гаранције Владе Републике Српске", каже Павловић.

Шта год да се догоди, сматра економиста Миленко Станић, за посљедице немара ће на крају платити грађани.

"Али како год буде рјешење цијена ће бити висока, узети кредит ће бити изузетно скуп са високом каматном стопом буџет ће то морати гарантовати и највјероватније буџет ће бити тај који ће на крају и узети кредит и каматне стопе. Наравно посљедица је да ће грађани Републике Српске на овако високе цијене електричне енергије морати рачунати на стални раст цијена електричне енергије", сматра Станић.

Стање у којем се налази електро-енергетски сектор Републике Српске, каже Станић, није привлачно ни за какве озбиљне инвеситоре због чега, како наводи, страхује да власт поново не доведе неког новог Сердарова или Вијадукт.

(БН)