Суша десетковала кукуруз: Ратари траже помоћ Владе

Стање у коме се кукуруз у Републици Српској тренутно налази је катастрофално, највише захваљујући неповољним временским условима, али и закашњелим подстицајима Министарства пољопривреде Републике Српске. Ратари и сточари на питање: “да ли очекују помоћ државе”, само одмахују руком.

Пољопривредници су се понадали на почетку године да ће сезона бити добра и да ће након три лоше, овога пута коначно имати одличан род, али упркос примјени агротехничких мјера, ријетки су они који ће  убрати квалитетан кукуруз са својих њива.

“Што се тиче кукуруза ове године је катастрофално стање. Ја сам 15 хектара самљео у силазу, а то је изгледало као да са урадио 5 хектара. Проблем је са кукурузом да око 60% уопште нема клипа.

Ту је и проблем афлатоксина и такав кукуруз не може да иде у исхрану, чак ни за сточну и онда имамо проблем са производњом млијека, јер су нам откупљивачи снизили цијену за 5 фенинга.

Због екстремно високих температура, краве дају 30% мање млијека. Имамо и проблем са киселошћу, тако да је производња млијека постала упитна”, рекао је Раденко Арсеновић, сточар из Мале Обарске.

“Кукуруз једва “одсјекао”. У фази је “метличења” и “свилицања” и није одрадио. Видите и сами да кад уберемо клип, то не личи ни на шта. Ово је пуно отрова, овај клип има пуно афлатоксина и шта рећи? Они људи који имају стоку, покушали су да исјеку силажу, а ови остали се хватају за главу и питају: “како прехранити стоку”?  Мислим да ће доћи до нагле распродаје сточног фонда, јер људи неће математчки измоћи то”, рекао је Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредних произвођача “Села Семберије и Мајевице”.

Пољопривредници кажу да су им очи упрте у Владу, али додају да државни функционери изгледа нису много заинтересовани да домаћа пољопривреда ојача.

“Пољопривреда је отприлике код нас била ријешена за одстрел, међутим она несретна корона је успјела да промјени неке ствари. Све је било опредјељено да се 100% пређе на увоз, а да ово наше буде уништено.

Ишло се ка томе да село буде систематски уништено, међутим видјели смо, када је дошла “корона” џаба вам паре, џаба вам све, када су почела да се затварају тржишта.

Ниједна земља није хтјела да прода своју храну, без обзира на понуђене паре. Тек су се послије тога наше власти мало освјестиле и видјеле да то није то и да, ако хоћете да прехраните становништво и да имате солидан живот, ви морате имати своју производњу”, сматра Арсеновић.

“На крају ћемо спасти на чист увоз, који је уништио пољопривредни производњу у БиХ и Републици Српској и цех ће вјероватно платити грађани, који ће бити “добро ударени по новчанику” за храну коју једу, а ми произвођачи ћемо морати да напустимо ово И да више не радимо”, рекао је Бакајлић.

Семберски ратари кажу да је пшеница ове године имала добар род, али да је откупна цијена била незадовољавајућа, а да је кукуруз потпуно подбацио. Управо зато Министарству пољопривреде нуде приједлог како да им помоогне да колико толико санирају штету.

“Могло би сад министарство да изађе са неких 30 марака по хектару и да нам исплати подстицаје за краве, да бисмо ми могли да откупимо пшеницу од ових наших несретних ратара, јер видите каква је била цијена пшенице.

Ми сад плаћамо 50 фенинга килограм мекиња, а када би нам исплатили подстицај за краве, ми би могли од тих наших несретних ратара да откупимо пшеницу, да им ми платимо по 50 марака, кад већ држава није хтјела, јер нормално у пшеници има више храњивих састојака него у мекињама. Мекиње су отпад, то је познато”, каже Арсеновић.

Тренутно се на подручју Семберије кукуруз узгаја на око 26.000 хектара ораница, кажу пољопривредници и додају да ће ове године, ако не добију адекватну помоћ, највећи дио завршити у силажи.

(БН) Фото: БН