БиХ пријети вишемилионска арбитража због улагања из времена бивше Југославије

Босна и Херцеговина би могла да се суочи с највећим међународним арбитражним спором у својој историји због спора који води један Република Српска.

Наиме, државна компанија Електрогосподарство Словеније од 2014. води арбитражу против БиХ пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) у Вашингтону, тврдећи да је оштећена због непоштовања уговора о испоруци електричне енергије из Рудника и термоелектране (РиТЕ) Угљевик, на истоку БиХ.

Словеначка фирма тражи да јој термоелектрана исплати новац на основу улагања до почетка деведесетих година прошлог вијека, односно у вријеме када је постојала бивша Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

Термоелектрана Угљевик, изграђена 1985. године, била је заједнички пројекат више република бивше Југославије.

Тада је Електропривреда из Словеније уложила новац у замјену за трећину произведене струје, која се испоручивала до 1992.

Словенци су 2014. године, након вишегодишњих покушаја да остваре своја права пред домаћим судовима, који су се прогласили ненадлежним, покренули међународни спор.

Истовремено, затражили су и арбитражу у Београду, гдје је 2023. донесена пресуда којом је РиТЕ Угљевик обавезана да плати 67 милиона евра одштете за неиспоручену струју, те да омогући поновно преузимање трећине производње.

Пресуда је дјелимично спроведена, Угљевик је обновио испоруку електричне енергије Словенији, али дуговања су остала.

Због камата које су нарасле на готово исти износ као и главница, словеначка компанија тражи додатних 67 милиона евра.

Рок за договор о плаћању потраживања је 31. мај, истакли су раније у управи Електропривреде Републике Српске.

Ни у Електропривреди Републике Српске, ни у словеначком Холдингу, нису одговорили на упит да ли је и колико средстава до сада уплаћено на име дуговања РиТЕ Угљевик.

Из Холдинга Словенске електране, унутар кога послује и Електрогосподарство Словеније, поручили су да, због правног процеса, не желе коментарисати конкретне потезе док траје спор.

"Свакако очекујемо брз напредак у преговорима око преосталих отворених питања, о чему је ХСЕ уредно обавијестио преговарачке партнере", наводи се у одговору Холдинга на упит Радија Слободна Европа (РСЕ).

Покушај продаје дуга

Због финансијског притиска, у рјешавање проблема укључила се и зворничка приватна фирма Нова Алумина, нудећи Електропривреди Републике Српске откуп дуга према Словенцима. Међутим, синдикат РиТЕ Угљевик ову понуду тумаче као "прикривену приватизацију стратешког ресурса".

"Нема говора о продаји потраживања. Модалитет отплате мора се тражити унутар система, без приватизације јавног добра", изјавио је за РСЕ Бобан Беновић, предсједник синдиката РиТЕ Угљевик.

Директор Нове Алумине Зоран Стевановић, за РСЕ је рекао како су послали понуду, али их није нико контактирао, те да се ради о "понуди за помоћ, а не приватизацији".

"Ми смо понудили да помогнемо Електропривреди. Милион евра мјесечно плаћамо рачун за струју. Дио да се плаћа, а остатак да се 'пегла' кроз фактуре. Никакав покушај уласка у власништво не постоји. Угљевик вриједи мање него што дугује", рекао је Стевановић.

Из Електропривреде Републике Српске није одговорено на упит РСЕ о понуди зворничке Алумине.

Шта је из Републике Српске понуђено Словенцима?

РСЕ имао је увид у преписку између Електропривреде Републике Српске и Холдинга Словенске електрарне (ХСЕ), која додатно расвјетљава ток преговора и разлике у ставовима.

У писму које је 13. маја упутио в.д. директора Електропривреде Републике Српске Лука Петровић, наводи се како је "Компанија Нова Алумина из Зворника изразила спремност да преузме ризик наплате потраживања", те да замијени ХСЕ као повјериоца и странку у арбитражном поступку пред Арбитражним судом у Вашингтону".

Петровић је тражио да словеначка компанија сама преговара с Новом Алумином у вези с преузимањем дуга, те да би се, у случају договора, потребни споразуми и уговори могли закључити до краја маја.

"Реализацијом предложеног, сви међусобни спорови између ХСЕ и РиТЕ 'Угљевик' би се сматрали окончаним и странке би повукле све међусобне тужбе, уз одрицање од постојећих и даљих тужбених захтјева", стоји у допису којег потписује Петровић.

Он је Словенцима понудио и могућност реализације "заједничких пројеката" на територији Републике Српске.

Но, у одговору ХСЕ-а, којег је потписао пословни директор словеначког холдинга Урош Подобник, наводи се да Словенци "неће водити разговоре и преговоре с компанијом Нова Алумина као потенцијалним купцем".

"Ако Електропривреда Републике Српске и/или РиТЕ Угљевик сматрају да тиме могу побољшати своју позицију, то је њихово право. Међутим, ми настављамо преговоре искључиво с Електропривредом Републике Српске и РиТЕ Угљевик", наводи се у одговору Подобника.

Он је затражио од Електропривреде Републике Српске и РиТЕ "Угљевик" да "најкасније до краја радног дана 16. маја" доставе приједлог за рјешавање дуга од 67 милиона евра неисплаћених средстава по одлуци арбитраже у Београду, те потраживања која воде против БиХ у ИЦСИД арбитражи.

Није познато да ли му је одговорено на захтјев.

"Помоћ" или покушај приватизације

Економиста Светлана Ценић каже да је правно упитно да ли Словенци могу да продају дуг "Новој Алумини" која послује у оквиру групације "Павгорд", те да такав сценарио отвара и питање могуће приватизације РиТЕ "Угљевик".

Она подсјећа како је компанија Павгорд, откупљући од Владе Републике Српске дуг Фабрике глинице Бирач у Зворник, практично тај посао претворила у преузимање најпрофитабилније ћерке компаније, "Алумине".

"Није могуће да неко плати милионе без јасног уговора. Питање је колико је то уопште законски регулисано. Словенци знају шта раде, познају буџетски систем и разумеју разлику између приватног и јавног власништва. Бирају спор, али сигуран приход.

Чак и да Електропривреда Републике Српске сутра банкротира, буџет Републике Српске мора да стане иза ње, јер је то државно власништво. А шта ако Алумина 'пропадне'? Шта ће Словенци наплатити и како? Зато су се определили за сигурнију опцију", истиче Ценић за РСЕ.

Шта је познато о Алумини?

Алумина је била најпрофитабилније предузеће унутар зворничке Фабрике глинице "Бирач" која је у стечају од 2013. године.

Влада Републике Српске је у јулу 2022. године прихватила да приватној фирми "Павгорд" из Фоче прода потраживања у износу од 42,3 милиона марака (око 21,5 милиона евра).

Ради се о дугу Фабрике "Бирач" према јавним фондовима и предузећима Републике Српске за неплаћене порезе, доприносе, електричну енергију и воду.

Куповином дуговања, "Павгорд" је добио 50 посто права на одлучивање у скупштини повјерилаца "Бирача", а самим тиме и "Алумином", кћерком фирмом.

Фабрику глинице "Бирач" купила је литванска "Укио група" 2001. године. Неколико година касније "Укио група", тада у власништву руског тајкуна Владимира Романова, оснива и "Балкан инвестмент банку".

И "Бирач" и банка су доведени до стечаја, а Литванци су побјегли из БиХ.

Укио банка, као дио "Укио групе", тражила је наплату потраживања у вриједности већој од 150 милиона марака (75 милиона евра) по основу кредита које су давали Фабрици "Бирач" за шта је као залог послужила имовина "Алумине", која је била у стопостотном власништву "Бирача".

"Павгорд" је од "Укио банке" откупио потраживања 2014. за нешто више од шест милиона евра.

То је компанији омогућило да у коначници постане и власник "Алумине", након што су судови у Републици Српској признали тој фирми потраживања у вриједности већој од 60 милиона евра.

Након одласка Литванаца из Републике Српске, званичне истраге су потврдиле извлачење стотина милиона евра из "Бирача" преко "Балкан инвестмент банке".

Новинар портала Цапитал.ба Дејан Товиловић, који годинама прати стање у енергетском сектору Републике Српске, истиче да "убацивање још једне стране у, ионако компликованом спору РиТЕ Угљевику, само качи додатни камен око врата".

"Такође, оставља се и простор за приватизацију на мала врата, што су радници међу првима препознали. Не вјерујем у приче о солидарности, саосјећајности и патриотизму када је бизнис у питању. За РиТЕ Угљевик нема доброг рјешења. Може се причати само о оном које ће изазвати мању штету", рекао је Товиловић.

Истакао је да је и без дуга Словенцима ситуација у РиТЕ "Угљевик" незавидна, јер се предузеће суочава с недостатком угља, лошом и заосталом механизацијом и огромним дуговима у пословању.

ТЕ Угљевик у посљедње вријеме више пута је прекинула с радом због недостатка угља.

То је био разлог неколико протеста радника који су тражили раскидање концесије с руском компанијом Комсар Енергy, с којом је Влада Републике Српске 2013. године потписала концесиони уговор за копање угља.

Од тада до данас, власник ове компаније, руски олигарх Рашид Сердаров, није покренуо копање угља на копу, нити је изградио нову термоелектрану на том подручју, како је договорено.

Влада Републике Српске је покренула процес раскида уговора и до сада је Сердарову исплатила око 30 милиона евра као одштету за раскид концесије.

За сада није познато колико Влада треба још исплатити да би концесија била и раскинута.

(РСЕ) Фото: БН