Студенти из различитих дијелова Европе боравили у Српској

Око 130 студената уз различитих дијелова Европе боравило је у Бањалуци у посјети Универзитету. Ту су представили своје идеје и стратегије - шта је то потребно да се уради како би се стање на њихоим универзитетима, али и на пољу међународне сарадње, поправили. Размијенили су искуства и објаснили шта уче из области коју су изабрали као животни позив. 

Када одлучите чиме желите да се бавите и када упишете жељени факултет и смјер, оно што очекујете је да ће студирање омогућити практичну примјену, али и упознавање других студената кроз семинаре и посјете другим земљама, у оквиру студирања. Студенти бањалучког Универзитета истичу да је међународна сарадња кључна.

„Искрено се надам да ће код нас да заживи та иницијатива за размјене студената, јер то су лијепе прилике да одете у неки престижан свјетски универзитет и ту одслушате један семестар. Трудићемо се да прилагодимо програме, да могу бодови да се преносе, да немају колеге пробема са преношење бодова. Оно што ми њима можемо да покажемо је дас у код нас студентски домови бесплатни, да је сколарина за студенте на буџету бесплатна и да су цијене оброка јако мале“, каже студент Економског факултета Ана Сибинчић.

Како изгледа студирање у другим европским земљама, открили су нам студенти који су у посјети бањалучком Универзитету. Њихова искуства на Универзитетима њихових матичних земаља, углавном су позитивна. Међутим, не устручавају се говорити и о изазовима. 

„У Хрватској, па студирати је лијепо, имамо доста тих предности првенствено што се иче мобилности, првенствено преко Ерасмус програма, студенти могу ићи – семестар одрадити дома, семастар ван по цијелој Европи и то је супер прилика, која некад није постојала. Што се тиче унапређења високог образовања, имамо ту доста ствари које су битне, првенствено нешто на чему радимо дуго година је та европска диплома, да је та дипома једнако призната у свакој земљи у Европи“, каже студент међународних односа и дипломатије из Хрватске Карло Шкорић.

„Говорећи о стању високог обрзовања у Црној Гори, морам рећи да је један од горећчих проблема модел студија у формату 3+2+3 и ми захтијевамо што хитније доношење закона о високом образовању, гдје би модел студија био флексибилнији, да се изврши рангирање високо-образовних установа у Црној Гори, да се почне изградња новог студентског дома, такође захтијевамо доношење закона о бављењу студентским послом, односно оснивање студентског сервиса“, каже Ведран Вујисић, студент Факултета политичких наука Универзитета Црне Горе.

Јава Венгровскаја студира психологију у Литванији. Истиче да њена земља улаже много у образовање, опрему и уређење Универзитета, али због рата у Украјини, све више се улаже у безбједност у земљи. Велики проблем представља финансијска ситуација студената, јер је смјештај, како каже, врло скуп. У Литванији, каже Јава, има много страних студената.

„У нашој земљи улаже се много у високо образовање и мислим да имамо квалитетно високо образовање, али због рата у Украјини, улаже се много и у сигурност. Када су у питању проблеми у високм образовању то је  финансијска ситуација студената и финансјска подршка , плаћање студирања, наравно причамо и о иновацијама у методама учења, али и о доступности за све оне који желе студирати.

Највећи проблем за студенте је смјештај, којег немамо много. Током прве године студенти бораве у дому, касније траже стан за изнајмљивање, што је јако скупо поготово у већим градовима. То значи да студенти морају да раде пола или пуно радно вријеме, да би имали новца да могу да бораве ту.

Надам се да ћу студирати можда семестар или мастер у иностранству, а затим се вратити у Литванију. Желим да путујем, стекнем искуство и упознам људе, да студирам у иностранству, али увијек ћу се вратити у своју земљу, волим Литванију.  Доста студената, нарочито из азијских земаља, долазе студирати у Европу и жеље да ту остану“, каже Јава.

Балинт Кош из Мађарске каже да студирање у Мађарској није скупо, а Универзитет на којем студира нуди стипендирање студија и бесплатан смјештај за студенте прве године.Високо образовање може још да се унапреди  и на добром смо путу да то остваримо, каже Балинт. Занимају га међународни односи, али не би му сметало да остане у Мађарској.

„Преговарамо са Владом да повећају фонд стипендија, јер није био повећан преко пет година. Знамо да инфлација расте, стипендије не прате цијене, па нам је циљ да фонд буде повећан, да би износ стипендије пратио цијене.

Постоје стипендије, које покривају цијело школовање, у замјену за то да останете да радите у Мађарској неколико година. Волим своју земљу и врло само поносан што сам Мађар, али веома сам заинтересован за међународне односе и Европску унију. Па ћу вјероватно наћи неку средину у смислу да ћу представљати Мађатску на међународним форумима. То ми је дугорочни план, али ми не би сметало да останем у Мађарској“, каже Балинт.

Кроз ове програме, студенти стичу не само академска знања, већ и вриједна животна искуства. Једна од главних предности међународне размјене је упознавање различитих култура. Боравак у страној земљи омогућава студентима да прошире своје видике, науче нове језике, другачије образовне системиме и методе учења. 

(БН) Фото: БН