Минић се хвали растом БДП-а, а привреда биљежи озбиљне губитке

Привреда у Републици Српској биљежи губитке. Сваку привреду највише покреће индустрија, а инсдурстијска производња у Српској је у значајном паду, и то чак за 9,3  одсто у односу на прва три мјесеца прошле године, према подацима Привредне коморе.

Занемарив раст бруто домаћег производа, чиме се Влада хвали, не осликава право стање у привреди. 

Стабилно тржиште, улагање у привреду, модернизација  и одговарајући кадар, одсносно знање, комбинација је за успјешну привреду.

У Републици Српској, поред константне политичке кризе, нема ни модернизације, нити значајног улагања.

Премијер Саво Минић оправдава лоше стање растом БДП-а, који је већи за 2,1 одсто у првом тромјесечју.

„Имамо чињеницу да имамо раст БДП-а и имамо чињеницу да у четири гране имамо пад индустријске производње и прерађивачке, али исто тако имамо у неколико индустријских грана гдје немамо тај пад и задужио сам министра, који је непрестано у преговорима са нашим привредницима, управо да видимо онај дио, који ће Влада, овим гранама које се налазе у паду индустријске производње, да помогне“, каже Минић. 

Овај раст остварили су трговина, угоститељство, хотелијерство, саобраћај, информације и комуникације, све оно што не прижа константну добит, као индустрија.

Пад производње забиљежен је у свим подручјима дјелатности, показују подаци Привредне коморе.

Предсједник ове институције Горан Рачић каже да је спас у домаћој производњи. 

„Мислим да морамо подстицати домаћу прерађивачку индустрију, посебно сектор хране и прехрамбене индустрије, ту нам леже огромне резерве и уколико би плански приступили повећању производње, мислим да би могли добити адекватне резултате.

Ако увозимо у БиХ годишње преко 500 милиона марака меса, у Републици Српској негдје око 200 милиона марака меса, мислим да је онда потребно испитати наше домаће капацитете, испитати спремност наших поризвођача, обавити разговор са прерађивачима и на тај начин дефинисати план да у наредне три године извршимо супституцију увоза меса повећањем домаће производње. Ако би тако приступили и у неким другим гранама, онда би могли имати резултате“, каже Рачић. 

Гашењем домаће производње све више зависимо од увоза, гдје се биљежи раст од 3,2 одсто. Економиста Зоран Павловић сматра да се мора озбиљније приступити опоравку привреде.

„Ако се не помогне привреда, пољопривреда и сточарство, то су неке гране које су значајне у Српскоји и БиХ, бојим се да ћемо доћи до тога да немамо више шта да произведемо и за кога да произведемо. Брига о привреди и подршци привреде, мора потећи, или захтеви морају потећи, од привредних комора, гранских удружења, удружења пољопривредника, јер дозволити да се измири дуг према Виадукту од 110 милиона, да толико дугујемо фармерима и пољопривредним произвођачима, је недопустиво“, каже Павловић. 

Велики проблему индустрији је и застарјелост машина, нестручан кадар, и недовољна анализа тржишта, и упоређивање са успјешним економијама, што би показало шта привреди највише недостаје. 

(БН)  Фото: БН